Да Роми буду и Цигани, а људи – Људи

Радили смо Пушкинову поему Цигани, а потом, у једном другом одељењу, Коштану Боре Станковића. И на једном и на другом часу дешавало се то да су се ђаци извињавали пре него што изговоре реч Циганин или Циганка – што Коштана и јесте била, баш као и Земфира код Пушкина. Овако је то изгледало: „А Коштана је била… хмм… извините, морам да кажем, Циганка… односно Ромкиња, која је својом песмом заводила…“

Како изгледа јавни дискурс двадесет и првог века? Иако сматрамо да живимо у демократско доба, доба разних слобода и права, испоставило се да смо отишли у другу крајност и да много тога не сме да се изговори јер ћете некоме на неки начин ускратити неко његово право.

Остатак текста можете прочитати на Школском порталу. 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.