О аутору

Jeki

Добро дошли!

Зовем се Јелена Братић. Завршила сам Филолошки факултет Универзитета у Београду. Кад сам била мала, желела сам да будем архитекта. Међутим, живот је хтео другачије, тако да су речи материјал који данас користим. Радим као професор Српског језика и књижевности у средњој музичкој школи (коју сам некада и сама похађала), тако да, осим слова умем да читам и ноте…и свирам флауту. Један сам од аутора читанке за 8. разред – Мој српски језик, одобрене за школску 2016/17. годину.

Много волим посао који радим, а велико задовољство ми причињава и писање текстова за овај блoг. Најдраже ми је када се јаве основци или средњошколци којима је, након што прочитају текст на одређену тему, „коначно јасно“ зашто је ово овако а не онако… 🙂

Хвала вам што сте одвојили мало (или много) времена и посетили мој блог.

Јеца

58 thoughts on “О аутору

  1. Htedoh da pocnem recenicu sa „Pa“ ?…ali cu samo pohvaliti i reci BRAVO! Odlican blog, a eto i teme- recenice koje ne(retko)? pocinju sa „Pa“. Bilo bi dobro napraviti mesto za NAS koji stalno imamo neke nedoumice, gde mozemo da pitamo i ucimo pod sloganom „MANI GOOGLE PITAJ JECU“. Pozdrav!

    1. Драга Марија, одговорићу Вам одмах: то чувено „па“ којим многи врло често започињу реченице једино квари стил говорника. Није у питању никаква правописна или граматичка грешка! Па, дакле, као, значи…све су то поштапалице које, уколико се често употребљавају, остављају утисак лоше говорне културе, те их треба избегавати.
      Хвала Вам на лепим речима! 🙂

  2. Draga Jeco, obzirom da živim u Novom Sadu, često čujem pitanja tipa „Za čega ti treba ovo?“. Mene su učili da je to nepravilno… Možeš li u nekom od narednih tekstova objasniti šta je pravilno i zbog čega? 🙂

    Inače, blog mi se veoma sviđa – tekstovi su zanimljivi, a objašnjenja su kratka i jasna 🙂

    1. Баш си ме насмејала, Марија! 😀 И сама сам у Новом Саду толико пута чула: „За чега она мени сад то каже?“ или „И, хоће сад да ја то урадим…а, за чега?!“ и слично.
      Неправилно је да се тако каже, наравно, али ми у исто време звучи јако симпатично. 🙂
      Написаћу неколико речи и о томе…
      Хвала ти пуно на подршци и лепим речима!

  3. Драга колегинице, лутајући овим електронским простором у потрази за решење надоумице С ОБЗИРОМ или ОБЗИРОМ, набасах на Ваш блог, СРЕЋОМ! Садржај је одличан, само наставите истом енергијом! Мислим да се на истим “мукама“ пржимо 🙂 Поздрав!!!

    1. Драга Мајо, да смо на мукама – јесмо!
      А борба нам тек предстоји, како ми се чини…
      Поздрав и хвала на лепим речима! 🙂

  4. Draga Jeco, fenomenalan blog! Svaka čast na ovako domišljatoj i korisnoj ideji. Moram priznati da sam u poslednje vreme često u nekoj nedoumici, jer su se neka pravila u pravopisu promenila! I onda se desi rasprava tipa: Ma to je bilo po starom, ovo ti je sada po novom…..?!?! Onda se obicno latim Googl-a , a tamo….potpuni haos 🙂 Ja sam imala fantasticnu uciteljicu u osnovnoj skoli, strogu ali pravednu, koja je svakoga dana imala običaj nekome da kaze: Samo prosto poslusaj sebe, zar ti to ne para usi??? I tako sam se nekako uvek rukovodila time da slusam sebe, pa cesto dodjem u sitaciju da slusajuci druge, dozivim PARANJE USIJU ;))) E sad, ne kazem da ja ne gresim, a ako gresim, ti me Jeco ispravi!
    Veliki pozdrav!!!

  5. Сад се нешто питам, да нисмо можда у сродству?! 😉
    Драга „Цица – мацо“, хвала Вам на лепим речима! Слажем се са Вашом учитељицом, међутим, некада је језик који смо слушали био чистији и правилнији, те смо лакше могли да уочимо да нешто „пара уши“. Данас, чујете и сами, много је оних које гледамо и слушамо у медијима, а који не говоре књижевним језиком. Због тога нам, оно што би некада „парало уши“, више не смета. Довољно је да неколико пута чујете један израз или погрешно акцентовану реч, па да и сами почнете тако да говорите. Нажалост!
    Због тога смо овде – ви сви и ја, те се искрено надам да нам труд неће бити узалудан!
    Срдачан поздрав! 🙂

  6. Поштована колегинице, ево вам дајем од срца петицу! Како зашто? За све што радите на овом месту за моје ђаке и мене, и друге, наравно. Власта Н. Ценић, који пише о детињству.

  7. Јецо хвала.
    Данас сам онако лепо, детаљно свратила у комшилук и веома ми се свиђају теме које обрађујеш. Много тога корисног сам пронашла. Нека знања сам потврдила, неке недоумице решила. Поучно је у сваком смислу.
    Од мене само похвале. Често ћу свраћати.

  8. Брз живот, много некултуре, мало културе, мало правила, много одступања од правила. Спас тражим код Вас. 🙂 Свака част за текстове, заиста право освежење. Замолите, овако јавно, да нас у пекарама, посластичарницама више не питају „за овде или за понети“, јер их уопште не разумем. (За овде или да понесете). Срдачан поздрав, Луна.

  9. Хвала ти, Луна! „Борићемо се“ заједно, надам се, за мало више културе, знања и васпитања…
    Поздрав и теби…од срца! 🙂

    1. „Називи научних дисциплина и школских предмета пишу се малим словом […], а великим само као (над)наслови у службеној документацији […] и када се тачно цитира, односно посебно наглашава у стручном смислу особена концепција изражена именом.“ – каже Правопис.
      Овако како сам ја написала – могло је и малим словом (јер сам навела школски предмет). Са друге стране, у жељи да нагласим да баш тај предмет предајем у школи (а, вероватно, и из навике која се стекне вишегодишњим попуњавањем школске документације 🙂 ), написала сам великим почетним словом.

      1. Вероватно бих волео српски језик као предмет у школи.
        Срећна нова 2014. и теби!

  10. Draga Jeco,
    jedna moja koleginica tvrdi sledeće: „Imenice na bilo koji drugi prasakavi suglasnik osim T ponašaju se tako da nemaju nepostojano a u genitivu množine.“ Da li je to tačno? I ako jeste navedi par primera. Da li se kaže diftonaga ili diftonga, primedaba ili primedbi, kocka ili kocaka?

    1. Драга Невена, именице женског рода које се у номинативу једнине завршавају на -а (примедба, коцка, крушка…) припадају трећој именичкој врсти. Уколико се њихова основа завршава ГРУПОМ СУГЛАСНИКА, у генитиву множине се та група разбија непостојаним а: примедаба, коцака, крушака.

    1. Хвала најлепше на овим речима! Мислим да ћемо се „читати“ са задовољством…и мени се „Духовна терапија“ баш допада. 🙂
      Поздрав!

  11. Поздрав из Русије, читам ваш блог са великим интересовањем, за мене je злата вредaн

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *