Замислите плажу…лепу, пространу, пешчану. Лежите, одмарате очи гледајући у плаветнило. Небо и море дели једна црта и много нијанси плаве. Ништа више. Пошто нисте на пустом острву, ту и тамо чујете разговоре …
Не буди критичар, буди креатор! Не буди критичар, буди креатор! – одзвања ми у глави као мантра, док покушавам да савладам очај који ме је обузео у секунди. Волим …
Куд је споменух… Журка – журки – журци?! Ионако на журке више не идем. Мада, у време када су биле актуелне, говорили бисмо да је на некој журци било „страва“ …
Гледам како је лепа ова моја улица у јесен. Као да је неки импресиониста потезима четкице наносио мноштво нијанси зелене, браон, црвене, жуте и окер боје. Баш леп призор! Је ли …
Често чујем да се људи збого овога жале: „У новом правопису је овако, а у старом је било онако“…или: „Нама су пре двадесет година говорили тако, а сада је другачије…“ …