Слични чланци
Ко се ФАЛИ, њему нешто ХВАЛИ!
АуторЈецаЈуче хоће Љуба да одговара за већу оцену. Знамо и он и ја за колико зна, које су његове могућности, колико се трудио, колико је радио на часовима, учио… Питам га зашто хоће да одговара сада. Каже: „Па, наставнице, гледао сам овај мој просек, мало ми ХВАЛИ да будем врло добар.“. Јао! Сад ти ФАЛИ још више,…
Засукати
АуторЈецаРешим јутрос да засучем рукаве и направим проју. Викенд је да се ужива, а ја у кувању баш уживам! И тако… кажем, засучем рукаве и кренем са спремањем. Међутим, како су ових дана актуелна већа и закључивање оцена, размишљам, како то да моји ђаци понекад не засуку рукаве и изборе се за оно што желе, већ најчешће…
Писање мушких имена и презимена
АуторЈецаПисали смо ових дана сведочанства, дипломе, попуњавали записнике и слично. И, јавила су се питања… Како писати имена и презимена: У нашем језику је уобичајено да се прво пише ИМЕ па ПРЕЗИМЕ. Обрнутим редоследом (презиме па име) ћемо писати само када су у питању спискови тј. листе у којима се придржавамо азбучног реда. Мушка презимена се, као и…
Можете да се попнете, али не и попењете
АуторЈецаКажу недавно у једној емисији: „Ми смо искористили прилику да се попењемо на тај врх“. Врх који се помиње је био Бабин зуб, али је и познавање граматике бапско…по правилима чувене баба Смиљане, наравно. Глагол попети (се) има следеће облике: ја (се) попнем, ти (се) попнеш, он/она (се) попне; ми (се) попнемо, ви (се) попнете, они…
Бројке и слова
АуторЈецаДеси се понекад да у писању треба да спојимо бројеве и слова. Да ли се десетак пише као 10ак, 10так или… Ево како треба: 65-годишњак (нема спојног вокала о) 40-часовно радно време 100-годишњица 80-их година прошлог века 10-ак (мада је боље писати словима – десетак) Погрешно је: писати тачку уместо цртице: „40. часовно“ писати: „у 54-тој години“ (јер је правилно „у 54….
Невоље са језиком – називи страних часописа
АуторЈецаШта бисте помислили да видите овако написан назив часописа? Ја сам помислила на поврће…часна реч! 😀 А штос је у томе што се називи страних часописа заиста не преводе. Међутим, у оваквом случају, мислим да би било добро написати и оригинални назив часописа, у загради или фусноти. Чисто да се зна да овај Лук није…
10 коментара
Оставите одговор Одустани од одговора
Овај сајт користи Akismet за смањење непожељних порука. Сазнајте како се обрађују подаци ваших коментара.
Neka bude kako Jeca kaže 🙂
Svako ti dobro želim!
Uživaj!
Saša
Хвала пуно, Саша! 🙂
Не споменух музику,
али се искрено надам и желим да нам и у 2013. дане бојиш дивним звуцима!
Како Јеца каже – СВЕ НАЈБОЉЕ! 😉
Blog Vam je odličan, rado ga pratim. U ovom slučaju, zbog čega posle zareza pišemo veliko slovo, izuzetak vezan za pisanje čestitki ili nešto drugo?!
Драга Биљана, ево објашњења: „У писмима иза речи обраћања (ословљавања), које се одвајају запетом, […] текст у новом реду започиње великим почетним словом.“ – Правопис МС (Нови Сад, 2010).
Хвала Вам на лепим речима.
Срдачан поздрав! 🙂
Свиђа ми се све што сам, идући одозго наниже, дакле ка старијим порукама, прочитала! Ипак, некада сам у школи учила да се у изразу „нова година“ пише велико Н ако не наводимо која је година у питању, а мало почетно „н“ ако наводимо о којој је години реч (нпр. 2013).
Има смисла, зар не?
Да ли се променило правило, или сам нешто пропустила?
Срдачан поздрав,
Јасмина
Јасмина, најлепше Вам хвала на лепим речима и на сугестији.
У праву сте, пише се: Нова година (празник), нова 2013. година (малим почетним словом уз навођење године), новогодишњи (као придев) – Правопис.
Биће да ме је обузела „новогодишња еуфорија“ док сам писала… 😉
Срдачан поздрав и Вама!
Sada sam ja zbunjena. Koliko znam, kada se za odredjeni pojam navede tačan naziv, onda se koristi veliko slovo – dok je osnovna škola samo osnovna škola, Osnovna škola „Ćele kula“, dakle, s tačnim nazivom, piše se s velikim početnim slovom. Preduzeće se piše s malim početnim slovom, ali Preduzeće toito piše se velikim početnim slovom. TE TAKO, ako je po analogiji, nova godina je svaka nova godina, a Nova 2013. godina bi trebalo da se piše početnim velikim slovom?!
Него, најрадије бих цитирала Сократа – Знам да ништа не знам! 🙂
Овако стоје ствари: Нова година, Први мај, Дан државности итд. – називи празника, па се почетно слово у првој речи пише великим словом.
Међутим, када напишемо некоме Срећна нова 2013. година такође смо честитали ПРАЗНИК и појма немам зашто ту треба да се стави мало слово само зато што има и цифара! Број који означава годину (уз речи „нова“ и „година“), по мени, не мења чињеницу да се и даље ради о празнику. Да је то реченица као: Многе нове године смо дочекивали, многе старе испраћали заједно – разумела бих. Али, Правопис каже онако како сам навела у претходном коментару па се тога придржавамо, а аналогије и логике ту слабо има – какоЈецакаже. 🙂
П. С. Уколико Јасмина има објашњење, волела бих да га подели са нама.
Hvala. Malo sam i surfovala, što je još više stvorilo zbrku kod mene, al, neka im bude. Pa još ono, nova taita godina, kao samo 1.januar, pa nova kao čitava ta godina…..u moje vreme toga nije bilo, bas ko ni puberteta…
Него, била сам стварно упорна у томе да пронађем тумачење овог правила у вези са честитањем Нове године. Госпођа Рада Стијовић из Института за српски језик ми је овако то протумачила:
„У честитању се не ради о години. Можете рећи и „Срећна нова 2013. година“ и „Срећна нова година“ и „Срећна Нова 2013. година“ и „Срећна Нова година“. Реч је о непотребној правописној збрци. Наиме, ако честитате само празник, дакле Нову годину, написаћете то великим словом, па било да стоји година било да не стоји. А, ако честитате целу наступајућу годину, написаћете малим словом. У принципу се честита празник а подразумева се да срећу желите некоме у целој години, али ето правопис овако каже (ако сам била јасна). Не треба само написати, нпр. „Срећна Вам наступајућа (наредна…) Нова 2013. година“, јер је ту сасвим јасно да се честитке односе на 365 дана а не на празник. Све остало – пишите како желите, јер нико не може знати шта сте ви мислили (а некако ми је лепше писати великим словом).“
Мислим да су сада ствари јасније свима нама! 🙂