- Нећемо ваљда да гледамо првопис и граматику у комуникацији на друштвеним мрежама?!
- Није Фејсбук место где се треба придржавати правописа.
- Само у порукицама тако пишемо (swe, wazi, sluchajno…).
- Мислим да граматика треба да прати стање у језику и да га описује, а не да намеће нешто што говорници у реалности не употребљавају или им је неприродно да изговоре.
- Како су неписмени ови новинари.
- Водитељи данас немају појма, важно је само да лепо изгледају.
- Гледај како пишу ови на РТС.
- Ја се изражавам правилно на послу, али код куће, са мојима, говорим другачије. (спикер)
А, ШТА ЋЕ НАМ ОНДА ГРАМАТИКА И ПРАВОПИС?! Да бисмо га се придржавали само ми у учионицама?! Зашто описмењујемо ђаке кад је јасно да се то не тражи НИ У ЈЕДНОМ СЕГМЕНТУ ЖИВОТА?! Није ни чудо што толики отпор пружају према било ком језику који уче. Јасно је да им никаква правила нису потребна…
Буде ли правопис служио томе да „прати и описује стање у језику“, ми ћемо се врло брзо вратити на време мало пре Вука, када се писало по „правилима баба Смиљане“ тј. онако како је ко хтео. Да се оградим овде, свесна сам да се нека глаголска времена ретко употребљавају, да се језик мења (али у којој мери?!), да (моји) средњошколци не знају шта значи „учмалост“ јер постоје новије речи којима ће то стање описати. Али, колико је оправдано спуштати критеријуме у земљи која има мали проценат факултетски образованих становника и близу два милиона становника са завршених неколико разреда основне школе? Зар да комуницирамо са: брате, врх, екстра, значи и смор? Да ли је баш лакше прилагодити се говорним навикама становништва или ИПАК ТРЕБА ПРОНАЋИ НАЧИН да ту децу нечему научимо?
Имајте на уму да се ради о Србији – земљи која, у сезони фудбалских првенстава, има око девет милиона селектора! Сигурна сам да је толико и „лингвиста“ међу нама.
Јеца
Као професор енглеског донекле могу да код ученика разумем „масовну опуштеност у писању“, како то назива Владо Ђукановић (у нешто старијем тексту на адреси http://www.bos.rs/cepit/evolucija/html/10/ikt_i_srpski_jezik.htm).
Оно што је поразно јесте чињеница да факултетски образовани људи себи дозвољавају изјаве, као што су оне које сте навели на почетку свог текста, попут „Нећемо ваљда да гледамо првопис и граматику у комуникацији на друштвеним мрежама?!“
Да, то је и моје питање – а где ћемо онда држати до правописа? Нећемо на друштвеним мрежама, нећемо на телевизији, нећемо у новинским текстовима, нећемо у неконвенционалним разговорима… Испада да на часовима „млатимо празну сламу“ са децом јер их учимо нечему што им апсолутно нигде не треба. Коју мотивацију онда да очекујемо од њих? Хвала на линку! 🙂
Jao, Jeco živa bila! Hvala ti na ovakvom članku!
Нема на чему! Поздрав, Даро! 😉
E, moja Jeco!
Sve je tačno što si napisala, ali ja ne vidim rješenje da se odmaknemo od takvog stanja. Što sam god pokušala, palo je u vodu. Nema pomoći. Nikoga to ne zanima. Ni u mojoj školi ne drže do toga. Ni kolege, a kamoli djeca. I kad pokušaš nešto reći, odmah se nakostriješe kao mačke kad ih za rep povuku. Mrko te pogledaju i pogledom kažu da ne pametuješ. I, naravno, povučem se i guram svoje kako znam i umijem.
LIjep pozdrav!
Kakvo je stanje u državi – tako je i u svim sferama, čini mi se. Nažalost, ali je tako. Verujem da „tiha voda breg roni“, tako da…samo uporno! 😉 Pozdrav i tebi!
Sjajan… Ode na zid… 🙂
Hvala! 😉 🙂
e, pa … naterala si me na razmisljanje… jer ja na netu pisem u principu sve malim slovima i ne dovrsavam recenice… dakle apsolutno ne postujem pravopis… ALI imam za to sto radim svoje razloge… pokusavam da razbijem odredjenu vrstu drustvenog stereotipa… usostalom, mislim da razumes sta radim… ali istovremeno pruzam primer onim sto radim… tj ne postujem pravopis sopstvenog jezika i Naroda koji pokusavam da odbranim… cudna je to mesavina…. 🙂
Mi nismo imali internet i toliko medija sa kojih smo mogli da učimo pogrešno. Učili smo u školi, iz knjiga i – to je bilo to. Ako neko zna kako treba (jer je učio u školi), ali se iz nekih razloga ne pridržava toga – njegova stvar (ukoliko nije nastavnik ili ukoliko ne radi negde gde je poznavanje pravopisa i gramatike važno). Međutim, danas deca NE ČITAJU i NE UČE (ne generalizujem, ali se ovo na većinu odnosi), a i u školu ne idu baš često. Mnogo više vremena provode uz tv ili kompjuter. Dakle, jasno je odakle će oni sticati znanja i informacije. Ako tamo piše pogrešno – oni pojma neće imati. To mene brine. Oni nemaju izbor – hoće li ili neće pisati pravilno. Neće znati šta je pravilno, ukoliko nešto ne učinimo.
Jeco, jedini izlaz je u pojedinacnoj angazovanosti. Ne odustajati od lecenja, negovanja i bodrenja „tesko obolelog pacijenta“. Ponekad mi se cini da pricam zidovima….ali, zamisli situaciju da svi mi profesori jezika zacutimo i time aminujemo nekulturu. Za deset godina bih usla na cas i pocela bi prava „predstava“. Npr. “ Deco, VRH ste uradili pismeni….. Uh, bas si SMOR ….nista nisi razumeo. Zar ja da ti sad predajem prvo na srpskom odnosne zamenice…. koji BEDAK.“ Sta kazes?!!!…Bila bi to odlicna tragikomedija….:)
🙂 Slažem se u potpunosti sa tobom! Znači… 😉 😀
Браво, Јецо, одличан текст, подељен наравно, само отвара се велика тема 🙂 Писмен бити значи знати писати, или стилски обликовати текст, или поштовати правописна правила…Ако је ово прво – велики је број неписмених, ако је ово друго – тотално смо неписмени, а изузеци потврђују правило, а ако је ово треће – е ту збрку уносе и сами лингвисти непотребно стално мењајући правила чиме се већина корисника језика доводе у стање несигурности чак и у оно што је јасно, па се полако, али сигурно руши један систем и враћамо се на то време које помињеш да сви пишемо како је коме воља ,,по правилима бабе Смиљане“. 🙁
Да, Мајо, управо тако. Поражавајуће делује то што дете које иде у осми разред пише „србија“, „Отац“, „Газдарица“ – великим почетним словом као да је то име и сл. Ово сам видела својим очима. Не знају ЕЛЕМЕНТАРНЕ ствари и то ме је забринуло. Далеко од сваког „стила“.
А шта би било да си видјела да дијете које иде у осми разред и мијеша d и b? Оно, Ирак, Иран, исти к. 🙂
Било би то да их више не меша. 😛
Цијеним ентузијазам. 🙂
То, на жалост ( 😛 ), нисам скенирао, али ово јесам (оцјењивала моја претходница):
http://www.zaslike.com/files/5z7d7lptdnp0vvg99d.jpg
http://www.zaslike.com/files/p7pp2r5z92i3vvb5ow3.jpg
😀
И овај је „стручњак“! 😀
http://opusteno.rs/slike/2011/12/smesne-slike-13228/silver-testalone.html
Он је одавно мој херој, један од текстова садржи таг „силвер тестелоне“:
http://bojan5150.wordpress.com/2012/08/25/kino-utisak-expendables-2-placenici-2/
Успут, шта можемо користити умјесто таг?
Ако си „тагован“ – означен си, па би „таг“ била ознака…рецимо.
Није спорно „ознака“, али нешто прецизније да смислимо…
Ево овдје неких одговора:
http://bojan5150.wordpress.com/2013/12/12/sposobnost-je-stetna/
На жалост.
Да, тако некако…нажалост. 😉