Књижевни језик настаје нормирањем изабраног језичког варијетета који тако постаје језик ПИСМЕНОСТИ И ОБРАЗОВАЊА, КЊИЖЕВНОСТИ, КУЛТУРЕ И НАУКЕ, АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ЈАВНИХ КОМУНИКАЦИЈА. Изабере се један дијалекат (или група дијалеката) и на тој основи се даље развија књижевни језик, и то тако што се успостављају одређена правила. Та језичка правила учимо у школи, те је књижевни језик нешто што се мора УЧИТИ! Никоме није урођен и нико не говори „природно“ књижевним језиком (који називамо још и СТАНДАРДНИМ ЈЕЗИКОМ).

Чему све то? Да бисмо могли да се разумемо међусобно. Много је разлика међу говорницима једног језика: не живимо у истом месту, немамо исто образовање, интересовања, исте године, исту професију, нисмо истог пола, карактера, веровања и тако даље. Велика је вероватноћа да се новосадски тинејџер (говорећи својим жаргоном) и пољопривредник из Власотинца (говорећи на свом дијалекту) не би баш лако споразумели. Како те разлике не би реметиле комуникацију – морамо имати један језик, исти за све.

Појава интернета је учинила лако доступним увид у то колико смо, као нација, писмени. На друштвеним мрежама, форумима, порталима и сл. можете видети коментаре како ту не треба да се гледа писменост, не треба се држати правописних и граматичких правила, да свако може да пише како хоће – јер то је интернет, побогу, није нека важна државна установа. Влада неки став – „Писмен/писмена сам ја, само нема потребе да то овде и показујем“. Ма није ваљда?! ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА ЈЕ САСТАВНИ ДЕО ОПШТЕ КУЛТУРЕ, морам да вам кажем, те вам је или својствена или није. Зашто би неко намерно грешио у интернет комуникацији, а иначе зна како треба? Чему то знање?!

Истина је, нажалост, другачија: проценат неписмених и полуписмених људи у Србији је висок, али је слично том проценту висок и број набеђених и ничим изазвано самоуверених људи који мисле да знају углавном све о свему. И ето где смо!

А, јесте ли приметили да, када је неко у центру медијске пажње, ПРВО га процењујемо по томе како говори. Сви ће приметити како не уме две просте реченице да изговори или да не зна падеже. Смејемо се ми, додуше, и незнању из других области (материјала нам не мањка), али говор неке особе је оно по чему је процењујемо у први мах. Мислите о томе и ширите културу… 😉