Код нас се готово све, пре или касније, сведе на фарсу. Рекла бих „из неког разлога” али нема потребе за том неодређеношћу. Јасно је кô дан зашто је тако. Такви смо и ми сами. Недовољно културни, непотпуно образовани, слабо информисани, незрели… а сујетни до Бога! А ко смо то „ми”? Одгонетните сами…
Зашто споменух фарсу? Зато што се сваке године, негде отприлике средином или крајем јуна, ова форма нађе на репертоарима српских школа. Игра се на летњим сценама одељењских већа, када дође време за закључивање оцена. А главни глумци? Хм… па, има их разних.
«Фарса је лака позоришна комедија или књижевно дело у којем се користе претеране, апсурдне и комичне ситуације. У ширем смислу, овај појам означава сваки догађај, понашање или ситуацију који су толико неозбиљни, претерани или лажни да делују као права лакрдија.»
Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању
са којим многе моје колеге, иако раде по двадесет и више година у школи, нису упознате, јасно одређује сврху и принципе оцењивања, врсте и критеријуме оцењивања, начине и поступке оцењивања, па и то како се даје закључна оцена из предмета, што је и тема овога чланка.
Члан 17 је тај који ваља пажљиво проучити, а у њему се, између осталог, каже:
„Закључну оцену УТВРЂУЈЕ одељењско веће на ПРЕДЛОГ предметног наставника.” Значи, одељењско веће је ту да утврди, констатује, да буде упознато… не и да је одређује и да фантазира. Предметни наставник је тај који се за све пита. Тако би барем требало да буде…
Коментари на овај чланак Зелене учионице подстакли су ме да напишем пар речи о овоме, како би било јасније и запосленима у просветном систему, али и родитељима.
Да, наставник је тај који током целе године ради са децом…
Ми смо с њима у учионици. Не директор, не секретар школе, не теткица, не психолог или педагог. Наствник је тај који прати њихово постигнуће, напредак, залагање, жељу за побољшањем или одсуство сваке жеље за радом. Наставник током читаве школске године води педагошку документацију у којој бележи све о томе како и да ли ђак напредује, када је урадио домаћи, а кад није, када је нешто прочитао, а када није… И због свега тога, када дође тренутак да се предложи закључна оцена, ако говоримо о савесном и квалитетном предметном наставнику, који је током школске године ДАО СВЕ ОД СЕБЕ да децу мотивише, награди, помогне им да превазиђу евентуалне кризе и потешкоће, прво је НЕЉУДСКИ, затим НЕПРОФЕСИОНАЛНО, а на крају и ПРОТИВЗАКОНИТО да било ко сугерише како би та оцена требало да буде другачија.
На друштвеним мрежама се повела полемика у вези са тим може ли одељењско веће да мења предлог оцене. Може, наравно, АЛИ САМО ПОД ВРЛО ПРЕЦИЗНО ПРОПИСАНИМ УСЛОВИМА, који нипошто нису:
- Дајте му петицу јер је добро дете…
- Треба му за просек…
- Била је мајка да моли…
- Неће бити вуковац…
- Има једну петицу у рубрици, па може…
… е па не може! Ових аргумената у Правилнику нема и било ко ко би из оваквих разлога покушао да промени предлог оцене предметног наставника, заправо крши закон. Да, баш тако.
Шта би могли да буду разлози предлагања више оцене од оне коју је дао предметни наставник? Ево, на пример ово:
- Ученик је током другог полугодишта показао значајан напредак (што се види и из провера знања или педагошке евиденције – дакле, морате имати доказ за оно што тврдите),
- Ангажовање ученика на настави, радови или пројекти на којима је радио/сарађивао указују на то да су остварени исходи за ту вишу оцену,
- Предметни наставник није узео у обзир или није довољно вредновао све податке из евиденције о ученичком постигнућу, те одељењско веће сматра да то треба исправити.
Тешко да би неко намерно оштетио ђака који вредно учи и напредује. Ипак, додаћу и ово из Правилника о оцењивању:
Одељењско веће може да промени предлог закључне оцене предметног наставника искључиво уз образложење према критеријумима утврђеним овим правилником.
Дакле, драге моје колеге, родитељи и остали, ако одељењско веће и мења оцену, мора добро да аргументује и образложи тај поступак. Мора да се каже, јасно и гласно (а потом и запише у записничку свеску и шире се образложи – како наводи Правилник), због чега се одступа од наставниковог стручног предлога. У супротном, поставља се питање на основу чега је одељењско веће закључило да ученик заслужује другачију оцену од оне коју је предложио наставник који рад и постигнуће ученика прати током целе године.
На крају, ако чланови већа не знају то да објасне и образложе предметном наставнику чију оцену мењају, можда треба питати и просветну инспекцију за мишљење…