Минуте
Јесте, запоставила сам блог и писање…не стижем. Немам ни минут слободног времена, а ни минуту „одморног“ времена. Али, имам ђака првака! И, то је та равнотежа у животу – негде изгубиш, негде добијеш. Него, приђе ми човек пре неки дан, на аутобуској станици, да пита колико има сати. „Два минута до један“, кажем, а он се…