Лепо је возити се градским превозом. Увек се нешто дешава, свашта можете да чујете, сазнате или доживите. Добро, има и непријатних ситуација, али опет, све је то живот. Елем, пре неки дан у тролејбусу, прича неки човек телефоном, грми, пре би се рекло. Наравно, сви чујемо шта прича, мање-више неинтересантно, до тренутка када је рекао: „Синоћ сам до касно ГЛЕДАО ТЕЛЕВИЗОР.“ Насмеја се девојка која је стајала до мене, насмејах се и ја!
ТЕЛЕВИЗОР је уређај. Можете да га гледате до миле воље, али је обично забавније када га укључите и гледате ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ПРОГРАМ.
На ТЕЛЕВИЗОР можете да ставите миље, фигурице и слично – таква је некада била „мода“, али сада, са овим новим танким моделима, нема ништа од тога. ТЕЛЕВИЗИЈУ, односно ТВ ПРОГРАМ, гледамо, правимо се да не гледамо, коментаришемо, волимо, не подносимо, препричавамо; може да нас растужи, расплаче, насмеје, одушеви, изненади, наљути, информише, научи или инспирише, он нас „спаја и раздваја“. Довољне су две речи – TELEVISA PRESENTA! 🙂
Права си, Јецо 🙂
😉 🙂
Мој телевизор је баш леп. Увек могу да га гледам. 😀
Благо теби! Биће да га краси неки леп миље… 😉 😀
Јок. На њему је часовник, видеорекордер, ДВД плејер, неки украси итд. Мој ТВ није танак као ови нови ТФТ модели. 😀 Има места кол’ко ‘оћеш.
Хахахаха… Сјајно! 😀
Pita sin Piroćanac oca:
– Tata, je l’ smem da gledam televizor večeras?
– Smeš, sine… A, ako budeš dobar, smeš i da ga uključiš…
🙂
Pa, posle kaži da se u Pirot ne priča kako treba… 😛
Лелелеле, да сам само знала за виц раније! Хахахаха…одличан! 😉 😀
🙂