Овако смо се некада шалили на рачун некога ко би носио одећу разних, углавном неуклопљених, боја и дезена (десена – исправније, каже Правопис). И Бенетонове колекције смо често умели да прокоментаришемо том реченицом (која је имала подсмешљиву конотацију, заправо). Клинци! Елем, кад сам код боја, ево како их треба писати:
Црвена, плава, бела, жута, црна, зелена и тако даље – знате, „просто ко пасуљ“!
Комбинација различитих боја се пише с цртицом: црвено-бела, бело-плава, зелено-жута.
Нијансе ћемо писати спојено: тамнозелена, светлољубичаста, модрикастосива, зеленкастоплава.
– Обој. ~ рећи ћете некоме уколико желите да нешто обоји, а не „обоји“!
Није згорег још и ово да вам кажем: кад вам неко једном покаже своје праве „боје“, не покушавајте да га префарбате (промените). Изрека каже да је немогуће. 😉
Ovo zadnje je provereno!
I nje izreka.
To navijači Crvene Zvezde i Partizana najbolje znaju. 🙂
Pozdrav!
Proverih i ja…sa nekim „prijateljima“. 😉
Pozdrav i tebi! 🙂
Bravo, hvala… 🙂
Hvala i tebi… 😉
A kažemo roza ili roze?
Кажемо и једно и друго (према норми), с тим што ћете чешће чути РОЗЕ. Међутим, има и оних који инсистирају на РУЖИЧАСТОЈ боји…јер им лепо стоји. 😉
Reblogged this on СРПСКИ ЛАКО.
Da li mozete da mi objasnite kako se radi morfoloska i sintaksicka analiza recenice na primerima?
Ne verujem da mogu da ti pomognem. Nije baš pitanje za blog… Bilo bi dobro da pitaš profesora koji ti predaje.
Pozdrav!
Obožavam Vaš blog. 🙂 A izreka nas lepo uči.
Hvala na lepim rečima! Blog se raduje što je obožavan… 😉 🙂
Moze li neko postaviti univerzalne oznake za sintaksičku analizu… Oznaka za subjekat, objekat, predikat…
U kom smislu „univerzalne“?! Ti rečenični članovi se označavaju velikim slovima S – subjekat, O – objekat, P – predikat.