Прво, сви знамо да на свету нема особе која све зна. Друго, знамо и за изреку да се човек учи док је жив. Кад је већ тако, зашто је толики проблем погрешити?
Има већ неколико година томе, добили смо упутство да на родитељским састанцима не смемо да читамо оцене наглас, већ да треба да их одштампамо и те папириће поделимо родитељима, односно старатељима. Зашто? Зато што је оцена ученика његова приватна ствар и нешто што се тиче њега, родитеља и наставника. Шта има Микина мама да зна да Пера има саме јединице и слично. Апсурдна ситуација јер, с друге стране, правилник о оцењивању каже да је иста та оцена јавна и да се саопштава на часу, пред учеником који ју је добио и пред свим осталим ученицима. Не шапућемо је ученику у ученику, нити је кришом исписујемо на папирић и уручујемо. У чему је проблем? -питање је које многе од нас интересује.
У чему је проблем, прочитајте на Школском порталу.
Проблем је у томе што су наши лични подаци такође велика тајна али траже нам их на сваком ћошку: матични број, копија личне карте са отиском прста, медицинске дијагнозе како би послодавац видео да ли сте оправдано били на боловању и тако даље.
Када се коцкице уклопе види се да је суштина у томе да се донесе велики број закона и прописа који су веома често у колизији једни са другима а све у циљу манипулације народом.
Ето, тако и у просвети…