Образовање, култура, васпитање
Пита ме мама, једном давно, када су ми се године још изражавале једноцифреним бројевима: „Како је правилније да се каже – жуманце је БЕЛО или жуманце је БИЈЕЛО?“. Ха – помислим ја, слабо упућена у ијекавицу – мене је нашла! „Каже се – жуманце је БЕЛО!“ Јао, како сам се само разочарала кад сам схватила колико…
Некако, ваљда, уз ове новогодишње дане иде и то преиспитивање – шта сам до сада урадила, који су ми планови, шта је требало, шта није требало (да,има и тога)… И сине ми, колико сам само пута у писменим задацима ђака исправила неправилно написан облик глагола требати: Требам да учим, Требамо да будемо сложнији… Јао, дигне…
Пита ме недавно једна другарица зашто се са мном пише одвојено. Каже: „Каква је то реч МНОМ? Немој да ме зезаш, то не постоји у српском језику… Да је са мене, па `ајде некако, али ово – мном… хахахахахаха… ма, иди бре! Написано спојено већ има неког смисла“. И тако, она се смеје облику личне заменице ЈА…
Чули сте сигурно када неко каже: Играм се с лоптом или Дошао сам с аутобусом. Е, то је тај страшни инструментал! Не знам зашто се толико греши када је у питању врло једноставно правило: -Уколико инструментал означава ДРУШТВО са којим се врши радња, употребићемо предлог С тј. СА: Дошао сам са Марком. Излазим са Тамаром. –Када у…
