Образовање, култура, васпитање
Мора да вас је макар једном у животу неко исправио и рекао: „Не каже се ЗАДЊИ него ПОСЛЕДЊИ!“. Сигурна сам! Да ли је било са разлогом или не, не знам. Елем, разговарајући ових дана са пријатељима и колегама о томе, схватила сам да многи од њих не знају баш прецизно да објасне када би и…
Да ли пишете С` поштовањем или С поштовањем? Ово је битно да знате: предлог је само слово С! Нема ту никаквог А које недостаје и због ког би се стављао апостроф. Међутим, пошто би било тешко изговарати предлог с уз речи попут – сестра, супруг, стаза, задовољство и сл., додаје му се (покретно) слово а: са…
Дошли су нам рођаци у госте. Биће у Београду неколико дана, и док су ту, кажу, волели би да посете пријатеље који живе „на Раковици“. МОЛИМ?! „На“ где?! Да ли сте се некада запитали зашто кажемо Идем у Београд, а Идем на Нови Београд? Зашто лети волимо да идемо на Аду, а зими на Златибор?…
Можда сви знају да ЈЕР није исто што и ЈЕ Л` али, ето, случајно греше… Млади чешће него одрасли – колико сам ја приметила, али опет, можда је то зато што радим са младима и више времена проводим у њиховом друштву, слушам шта говоре (и како говоре)… Од одраслих слушам само маму. 🙂 Углавном, касни на час горепоменути омладинац, на пример,…
Све је почело пре двадесетак година, чини ми се, са појавом оних телевизијских емисија у којима су се и гледаоци укључивали у програм – да нешто питају, дају своје мишљење о некој ствари, поздраве присутне госте, своје рођаке… И, онда су водитељи, на ону реченицу: Добро вече, на телефону је… одговарали врло често: Па добро, госпођо (господине), сиђите са…
Да, доста смо честитали једни другима ових дана – што Нову годину и Божић, славе, рођендане, годишњице, Материце, венчања, крштења… Верујем да из искрене жеље за нечим добрим то добро може и да се оствари, досегне… Зато, пазим да жељу увек лепо формулишем, прилагодим ономе коме је намењена, желим да буде увек лична, да нешто…
Пита ме мама, једном давно, када су ми се године још изражавале једноцифреним бројевима: „Како је правилније да се каже – жуманце је БЕЛО или жуманце је БИЈЕЛО?“. Ха – помислим ја, слабо упућена у ијекавицу – мене је нашла! „Каже се – жуманце је БЕЛО!“ Јао, како сам се само разочарала кад сам схватила колико…
Некако, ваљда, уз ове новогодишње дане иде и то преиспитивање – шта сам до сада урадила, који су ми планови, шта је требало, шта није требало (да,има и тога)… И сине ми, колико сам само пута у писменим задацима ђака исправила неправилно написан облик глагола требати: Требам да учим, Требамо да будемо сложнији… Јао, дигне…
Пита ме недавно једна другарица зашто се са мном пише одвојено. Каже: „Каква је то реч МНОМ? Немој да ме зезаш, то не постоји у српском језику… Да је са мене, па `ајде некако, али ово – мном… хахахахахаха… ма, иди бре! Написано спојено већ има неког смисла“. И тако, она се смеје облику личне заменице ЈА…
Често чујем да се људи збого овога жале: „У новом правопису је овако, а у старом је било онако“…или: „Нама су пре двадесет година говорили тако, а сада је другачије…“ Одаћу вам тајну: правилна конструкција овог израза је С обзиром на то што (да)… ЗАШТО? Размислите мало о овој реченици – Без обзира на све, ја долазим. Ако…
