Пита ме недавно једна другарица зашто се са мном пише одвојено. Каже: „Каква је то реч МНОМ? Немој да ме зезаш, то не постоји у српском језику… Да је са мене, па `ајде некако, али ово – мном… хахахахахаха… ма, иди бре! Написано спојено већ има неког смисла“. И тако, она се смеје облику личне заменице ЈА – у инструменталу, ја се смејем њој и њеним коментарима… Одлично се забависмо! 😀 Само, није она једина којој ово није баш најјасније…
Људи су данас често у недоумици како се пише са мном, верујем из тог разлога што се реч мном (или мноме) ретко чује и употребљава.
Али, ако се некада будете нашли у дилеми – да ли се СА МНОМ пише састављено или одвојено, мој вам је савет да:
- се присетите да је С(А) предлог, а предлози су засебне речи и пишу се одвојено,
- покушате да промените лице – СА ТОБОМ, СА НАМА (још нисам видела спојено написано сатобом или стобом, рецимо)… и биће вам сигурно јасније!
А са мном је, иначе, све у реду… не брините због наслова! 😉
Molim te za objašnjenje – da li se dorbo sećam da se sa mnom piše kada je osoba i pitanju, a s guštom, recimo, kada su u pitanju stvari, osećaji itd.
Не, нисам то никад чула. СА користимо и у примерима „са радошћу“, „са осмехом“, „са разумевањем“ и сл.
Ja se uvek sigurno osećam kada sam sa tobom. 🙂 Pa, nekako i sa mnom… 😛
😉 🙂