Мора да вас је макар једном у животу неко исправио и рекао: „Не каже се ЗАДЊИ него ПОСЛЕДЊИ!“. Сигурна сам! Да ли је било са разлогом или не, не знам. Елем, разговарајући ових дана са пријатељима и колегама о томе, схватила сам да многи од њих не знају баш прецизно да објасне када би и зашто требало да се употреби ЗАДЊИ а када ПОСЛЕДЊИ. A, знате ли ви?
ЗАДЊИ – придев просторног односа. Означава нешто што је позади: Морам да променим задње гуме на колима. Супротно би било – предњи.
ПОСЛЕДЊИ – придев временског односа: Милан је последњи стигао на циљ. Супротно би било – први.
Међутим, замислите ово: улазите у биоскопску салу и схватате да имате карте за…последњи или задњи ред?! Схватате, нажалост, да од госпође са шеширом која седи испред вас можда нећете добро видети биоскопско платно, али схватате и то да слободно можете придев ЗАДЊИ употребити са значењем ПОСЛЕДЊИ! Наиме, временом је значење овог придева превазишло САМО просторни однос. Задњи је стигао на састанак и – Последњи је стигао на састанак или Појела је задње парче торте или последње парче – свеједно је. Задњи пут ти кажем исто је што и Последњи пут ти кажем. Ради се о једном застарелом језичком „цепидлачењу“ – тамо где му није место!
Али!!! Не може се рећи последњи уместо задњи – задњи точкови не могу бити последњи точкови, као што ни предње и задње шапе не могу да буду прве и последње шапе!
Зато, слободно реците да сте купили задњи примерак омиљеног часописа (уколико вам то лепше звучи). Сада бар знате да смете и зашто смете…па макар вам то било „последње“! 😉