Глаголски прилог садашњи, морам да га тако назовем, врло се лако гради. „Морам да га тако назовем“, кажем, јер бих желела да у овим текстовима не користим називе који делују застрашујуће. А овај делује. Знам то по збуњеним лицима оних који не знају шта је. А то је глаголски облик који се врло често употребљава. Њиме исказујемо РАДЊУ КОЈА СЕ ОДВИЈА КАД И НЕКА ДРУГА РАДЊА: Читајући је заспао. Пратећи пажљиво, много су научили. Певајући је стигао до куће! Изговоримо га сигурно неколико пута дневно, можда и напишемо…али (и) погрешно:
– Оптуживао ме је, не давајући ми никакву шансу да се одбраним!
– Дотрчала је до куће плакајући.
– Мислили су да ће много зарадити продавајући све што имају.
А „рецепт“ за прављење глаголског прилога садашњег је једноставан:
III лице множине презента глагола + наставак ЋИ
(они) ПЕВАЈУ + ЋИ = ПЕВАЈУЋИ
(они) ДАЈУ + ЋИ = ДАЈУЋИ ~ не: давајући!
(они) ПЛАЧУ + ЋИ = ПЛАЧУЋИ ~ не: плакајући!
А, да ли они нешто постижу ПРОДАЈУЋИ или ПРОДАВАЈУЋИ све – закључите сами! 😉
Stvarno zvuči zastrašujuće 😉
Назив глаголског облика или време које проводимо „чекавајући“?! 😉 😀
Stavrno retko lep blog.
Kratko i jasno.
Za mene – nezaobilazan, mislim ne zaobilazan, ugalavnom nije zao bi lazan…
Од Јеце – за ретко лепу и добру публику!
Хвала, Провинцијалче! 🙂
П.С. „Јавља ми се“ да би можда следећи пут требало да пишем о подели речи на слогове?! 😉 😀 😉
Када неко води седницу неког органа, за њега кажемо „председавајући“. Дакле, он је председавајући (седницом или седнице).
Али, можемо и овако да напишемо: М.М. је, председавајући седницом, рекао да… (у смислу да је у току председавања седницом нешто рекао), и тада је израз у фунцији глаголског прилога садашњег.
Пада ми на памет израз „главнокомандујући“ (војском или војске). „Командујући“ је свакако глаголски прилог садашњи, али нисам чуо да се за човека каже: Он је командујући (нечим или нечега). Међутим, израз „главнокомандујући“ се често употребљава да означи челника, команданта неке формације.
Нисам сигуран где бих сврстао ова два примера, поготово кад их посматрам „самостално“ (без додатака као председавајући члан, или главнокомандујући генерал). У именице? У глаголске придеве?
Речи „главнокомандујући“ и „председавајући“ (као функција неке особе), по врсти су именице, односно, поименичени глаголски прилози. Како звучи? 😉
Звучи логично.
Ако овим речима придружимо „додатке“ (главнокомандујући генерал, председавајући члан), оне постају придеви (рекао бих), али се и даље питам – од које врсте?
Реч коју је једна колегиница недавно употребила да означи изглед блузе заједничке познанице („вриштећа“, у смислу јарких боја и нападности), навела ме је да размислим о следећим примерима:
1. Она је вриштећи истрчала из просторије у којој је угледала миша. (Реч „вриштећи“ је овде у функцији глаголског прилога садашњег.)
2. Његов вриштећи сако био је упадљив за свакога у окружењу. (Реч вриштећи би требало да буде придев, и то описни, али ми ту недостаје веза са глаголом.)
Придеве из наведених примера бих сврстала у описне. Не разумем само каква веза са глаголом Вам недостаје?! Поздрав!