Има неколико језичких „правила“ до којих је некада држано, а за која се испоставило да више не важе. Могла бих и о томе нешто да вам кажем.

Једно од њих се односи на разликовање оног завршетка презимена код жена – у односу на то да ли је та особа удата или није! Знате, да ли је Савићева или Савићка, на пример. Наставак -ова /-ева важио је за девојке, тј. неудате жене, а наставком -ка давали сте осталима на знање да сте удати. Е, нема више! Из неколико разлога:

1) савремену жену не треба означавати као особу која припада оцу или мужу

2) у говорној комуникацији некада није познато да ли је ваша саговорница удата или не (а није ни важно)

3) данас има доста презимена од којих није могуће правити такве форме – ни са -ка, ни са -ова / -ева: Веселинов, Врховац, Штетина, Коштуница, Бјелица, Карлеуша, Ного, Буха…

И још, према стандардима српског језика, предност се сада даје облику презимена на -ова / -ева, када треба да ословите презименом неку жену: Митровићева, Ивковићева, Ковачевићева итд.

Предлог за ову одлуку сачинио је Е. Фекете, а Одбор за стандардизацију српског језика га је усвојио 2003. године.

Ето, да не буде да вам нисам рекла! Мада, без обзира на норме и стандарде, мени је баш драго што некоме припадам…и што сам ЈецКА! 😉 🙂