Конгруенција за „Малу принцезу“

МАЛИ ПРИНЦ ~ Антоан де Сент – Егзипери

XII поглавље:

„На следећој планети живео је пијаница. Ова посета је била веома кратка, али је малог принца дубоко растужила.“

Читам понекад ову књигу својој кћерки пред спавање. Много јој се допада и, иако је још мала да би схватила на прави начин поруке овог дела, пажљиво ме слуша. А, ево како знам: кад год читам ово поглавље које сам навела, она ме исправља и пита како то читам кад је пијаница реч која се завршава на -А! Ваљда „живеЛА је пијаница“?!

Конгруенција, помислим! Како да јој то сад објасним?! Размишљам – „Конгруенција (…) представља морфосинтаксичку везу између конгруентне речи или синтагме и именичког конституента који условљава избор конкретне вредности конгруентних категорија.“ (Граматика српскога језика; Ж. Станојчић, Љ. Поповић) – али, где то да јој кажем?!?! Па она има само пет година!

Шалу на страну, КОНГРУЕНЦИЈА је слагање у роду, броју и падежу. То слагање се односи на појмове и речи које те појмове описују. Због тога знамо да се каже ДОБРО ДЕТЕ, а не – ДОБАР ДЕТЕ; ВИСОКА ЗГРАДА, а не – ВИСОКО ЗГРАДА…

Али, постоје и случајеви када се граматички род именице не слаже с природним родом појма који она означава. Именице: судија, слуга, Пера, Јовица, комшија, газда, старешина…означавају особе мушког пола (дакле, природног су МУШКОГ рода), али се мењају по трећој врсти – као: женА, кућА, мајкА, те су граматичког ЖЕНСКОГ рода!

Због тога, уз облике једнине ових именица атрибут стоји у мушком роду – Газда се добро бринуо о свом имању. Уз облике множине, атрибут се претежно употребљава у женском роду – Све судије су се сложиле са том одлуком.

Уз именице типа: ПИЈАНИЦА, КУКАВИЦА, СКИТНИЦА, МУШТЕРИЈА, УЛИЗИЦА, ВАРАЛИЦА и сл. – које су се још од раније употребљавале за означавање и мушких и женских лица, атрибут и део предиката могу се и у једнини употребљавати у облику женског рода! Дакле, „на следећој планети живела је пијаница“ – и проблем решен! Све се слаже…да не кажем ~ КОНГРУИРА! 😉