Мени је најјасније било шта је слог када сам чула ово – „један артикулациони захват“! Дакле, СЛОГ је гласовна јединица која се остварује ЈЕДНИМ ИЗГОВОРНИМ (АРТИКУЛАЦИОНИМ) ЗАХВАТОМ. Зашто?
Многи мисле да је граница слога у некој речи само иза вокала. Може, ако је реч:
МА-МА РА-ДИ-ТИ
НИ-КА-КО А-ВИ-О-НИ
И, да, слог може да буде и само један глас, али то мора да буде вокал (самогласник)! А може и цела реч да се састоји од само једног слога – КРСТ.
Али: ТРАМ-ВАЈ, ЛОМ-ЉИВ, МАР-ЉИВ… Видите да граница слога није иза вокала. Није зато што не можете једним артикулационим захватом да изговорите: ТРА – МВА – Ј. Пробајте да полако изговорите то „-МВА-„, и видећете колико је неприродно. А не може ни Ј да стоји само на крају речи као да је слог.
Сад знате да, према завршетку слога, он може бити ОТВОРЕН (та – та) и ЗАТВОРЕН (под – јед – нак). А треба да знате још и ово:
- ако групу сугласника чине два сонанта (л, љ, н, њ, в, р, ј, м), граница слога долази између њих: слом-љен
- ако је у таквој групи од два сонанта на другом месту Ј из јекавског ЈЕ, граница слога ће бити испред те групе: жи-вје-ти, у-вје-рен, го-рје-ти
- ако је у групи сугласника на првом месту праскави сугл. (б, п, д, т, г, к) а на другом било који (осим ј, в, л, љ, р), граница слога ће бити између њих: сред-ство, ве-рид-ба, леп-тир
- када се у средини речи нађе група сугласника, од којих је на првом месту неки струјни (з, с, ж, ш, ф, х) или сливени (ц, ђ, ћ, џ, ч), граница слога ће бити испред те групе: зве-зда, гро-жђе, у-зми-те, ма-чка, во-ћка, че-шће
Можда вам ово буде од користи некада, а можда и не… Ја своје рекох! 🙂
Zab uš avaš Jec o.
Dug o te ni je bi lo. 🙂
🙂
Понекад ми изгледа да је „сав труд узалуд“…
Ја напишем, људи прочитају, али слабо примењују у пракси.
Видиш и сам… 😉 🙂
Jeco,
imam ideju za tvoj sledeći post. (Mislim, može, a i ne mora.)
Voleo bih da mi razjasniš kada se „Vama“, „Vaš“… piše velikim slovima.
Imam problem…
Pomagaj!
Slaž em se 🙂
Признајем, у праву сте и ти и Војчек! Али, што немате појма са поделом речи на слогове, јао мени… 😉 😀 🙂
„када се у средини речи нађе група сугласнка, од којих је на првом месту неки струјни (з, с, ж, ш, ф, х), граница слога ће бити испред те групе: зве-зда, гро-жђе, у-зми-те, ма-чка“
Најпре коректурни захват: Додати испуштено „и“ (група сугласнка). 😉
Затим објашњење: Да ли је сугласник „ч“ струјни (с обзиром на пример „ма-чка“)?
На самом крају: Обр ад ов ала си св оје пр ат ио це! 🙂
„Коректурни захват“ извршен! 🙂 Допуњена и информација у вези са сливеним гласом Ч који се нашао у примеру али не и у објашњењу!
Тузоре, од срца Вам хвала што тако помно пратите! 🙂
А, богами, лепо и примењујете стечено знање… 😉
Драга Јецо,
дивно је што дајете допринос описмењавању.
🙂
Хвала и Вама што, делећи са другима текстове које пишем, стварате „мрежу“ нас којима „није свеједно“! 🙂
Наравно да није свеједно!
Трудимо се и ми да дамо свој скромни допринос.
Срдачан поздрав од
http://mirisidetinjstva.wordpress.com/ и
http://cudesnopero.wordpress.com/
Сјајни блогови, корисни и маштовити! Свака част на идејама! Поздрав и „читамо се“… 😉
Хвала 🙂
Postoji mali trik za slogove, ako vas zbunjuje. Stavite ruku ispod brade. Izgovarajte reč, koliko puta brada ide dole, toliko slogova ta reč ima. 🙂
Хахаха, одлично! Хвала Вам најлепше за овај „трик“! 🙂