Поштовани господине Војчек,
У жељи да Вам што јасније представим када се речи из поштовања пишу малим, а када великим почетним словом, обраћам Вам се овим постом. У Правопису српског језика пише: „У пословној и службеној преписци уобичајено је писање великим словом Ви, Ваш за једну особу, знатно ређе и Ти, Твој, као знак наглашеног поштовања и поред извесне блискости… Ако се обраћамо већем броју лица, установи и сл. ви и ваш се пише малим словом.“
И, још, ако се обраћамо високим црквеним и државним представницима, увек ће се писати великим почетним словом прва реч „типизираног“ израза поштовања: Ваша светости, Ваша екселенцијо, Ваше величанство, Ваше преосвештенство, Његово краљевско височанство, Његова светост патријарх…
Надам се да помогох на време, Војчек, и нека ти је срећно обраћање… 😉
А и свима вама којима је ова информација била потребна! 🙂
Jeco, hvala ti puno. Stvarno mi je to bio problem.
Ovim postom si to razjasnila.
Najveći problem bio mi je što obraćanje, (jednom licu), počnem velikim slovom, a posle, u daljem tekstu, pišem malim slovima. Ako sam dobro razumeo, obraćanje jednom licu iz poštovanja, svuda u tekstu treba pisati velikim slovima.
Nisam očekivao tako brz odgovor.
Hvala ti ! 🙂
Тако је: једном велико слово – увек велико слово (кроз цео текст, док се обраћаш једној особи којој персираш)! 😉
И, нема на чему…некако сам оно „помагај“ протумачила као „хитно“! 🙂
A šta ako se iz poštovanja obraćamo dvema osobama ili recimo: „Dragi profesori, zahvalna sam Vam što ste me naučili…“, da li je onda veliko ili malo slovo? Moj muž tvrdi da treba veliko, a ja da je ipak malo. Hvala unapred.
Ipak malo. 😉