Skip to content

КАКО ЈЕЦА КАЖЕ

Образовање, култура, васпитање

  • Категорије
    • Креативно писање
    • Граматика српског језика
    • Правопис српског језика
    • Култура изражавања
    • Лични утисак
  • За ученике
    • Први разред
    • Други разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Радионице и програми
  • Јецин читалачки клуб
  • О аутору
  • Контакт
  • Toggle search form

ЖУРКИ – ЖУРЦИ

Posted on 12/11/201215/06/2021 By Јеца 24 коментара на ЖУРКИ – ЖУРЦИ

Куд је споменух… Журка – журки – журци?! Ионако на журке више не идем. Мада, у време када су биле актуелне, говорили бисмо да је на некој журци било „страва“ или је било досадно. Дакле, журци! Опет, последњих година сам приметила да се инсистира на облику журки – читајући часописе који, између осталог, извештавају и о томе како је било на разноразним журкама у граду. Дакле – журки! Истраживала сам, испитивала, консултовала: правописе, граматике, речнике, професоре са Филолошког факултета – свуда другачије:

  • Именица журка је страна реч новијег порекла у нашем језику, те у њој није дошло до вршења сибиларизације (друге палатализације, по којој, када се гласови К, Г, Х нађу испред И – прелазе у Ц, З, С). Због тога ће у дативу и локативу имати облик – журки. Исто се понаша и реч јога, па не кажемо „била сам на јози…“, већ „на јоги„.
  • С друге стране, кажу да нема разлога да се не каже журци (како би и било да је у овој речи извршена сибиларизација), јер такав облик није тежак за изговор, нити мења значење речи (што је понекад аргумент да до вршења гласовне промене не дође), те да би требало, у крајњем случају, прихватити и користити ОБА облика – као дублете!
  • Неки инсистирају да се ослонимо на свој језички осећај и да користимо облик који нам је ближи у том смислу. Либерално, што да не, размишљам… није да ми живот од тога зависи.

Дакле, званично је и журци и журки. Иако су језички извори прилично неусаглашени, Речник страних речи и израза (И. Клајна и М. Шипке) наводи да је датив само журци, а РМС признаје и журци и журки. Правопис ствара забуну јер је тамо само журки, али нисмо сигурни да ли је у питању врста птице (барска кокица) или се мисли на забаву. Елем, како је ово блог у коме је све „како Јеца каже“, морам да вам признам да је мени дражи облик журци. Овај други ми стварно пара уши и делује неприродно. Италијанска музика ми, са друге стране, уопште не пара уши. Због тога ће се она свакако слушати на мојој журци, једном… кад буде! 😉 🙂

Share the post "ЖУРКИ – ЖУРЦИ"

  • Facebook
  • Twitter
  • Shares

Ако ти се овај текст свидео, подели га.

  • Click to share on Facebook (Opens in new window)
  • Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
  • Click to email a link to a friend (Opens in new window)

Related

Граматика српског језика, Култура изражавања, Правопис српског језика Tags:sibilarizacija, srpski jezik, žurci, žurki

Кретање чланка

Previous Post: Писање речи из поштовања
Next Post: Када је сунце – Сунце?!

Comments (24) on “ЖУРКИ – ЖУРЦИ”

  1. Marija каже:
    12/11/2012 у 1:14 am

    Imala sam sličan problem 😉

    Naime, mama je rođena u selu koje se zove Vojska i nikad nisam znala da li se kaže „Bila sam u Vojski“ ili „Bila sam u Vojsci“. Naravno, kad god bih to rekla, svi bi se čudili kako to da sam ja bila u vojsci 😉

    Elem, bilo je jedno objašnjenje da je pravilno reći „Bila sam u Vojski“ jer se tako zna da mislim na mesto, a ako kažem „Bila sam u Vojsci“ znaće se da mislim na vojsku, tj. armiju.
    Šta ti, Jeco, misliš o ovome? 🙂

    Одговори
    1. Wojciech каже:
      12/11/2012 у 12:08 pm

      Marija, pa danas i dame idu u vojsku. 🙂
      Ide i serija na TV_u. 🙂

      Одговори
      1. Marija каже:
        13/11/2012 у 10:41 am

        svako radi ono što voli 😉

        Одговори
    2. kakojecakaze каже:
      12/11/2012 у 12:36 pm

      Драга Марија, будући да је правило да до сибиларизације не долази у личним именима, а ту спадају и називи градова, места и села, правилно би било од Војска – Војски (као и за место Војка – Војки).
      Мада, постоје изузеци од тог правила (Америка – Америци, нпр.), као и дозвољени дублетни облици попут Руменки – Руменци, Пожеги – Пожези, Лики – Лици и сл., али у исто време и тежња да се они укину!
      А, проблеме са сибиларизацијом имамо сви, не брини… 😉 🙂

      Одговори
      1. tatjanamb каже:
        12/11/2012 у 6:48 pm

        Kad pomenu Rumenku, setih se Radovana III i onog – Pridji k Rumenci tj. Ru-Stanislavi :D.

        Одговори
      2. Marija каже:
        13/11/2012 у 10:40 am

        hvala Jeco 🙂

        Одговори
      3. kakojecakaze каже:
        19/11/2012 у 11:08 am

        🙂

        Одговори
      4. izmanipulisan каже:
        03/12/2012 у 9:15 am

        Ali, zašto ne „Vojskoj“? To mi zvuči kao ubedljivo najprirodniji oblik, a ima uporište i u mnogim drugim geografskim lokacijama (posebno zemljama – Engleska, Francuska…)

        Одговори
        1. kakojecakaze каже:
          03/12/2012 у 9:23 am

          Зато што је Војска именица а не придев!
          Када би причао о женској особи која се зове Весела (као што се зове једна моја драга колегиница),
          рекао би – „Рекао сам Весели“ или „Рекао сам Веселој“?!
          Ово прво, наравно, јер је то њено име, а не особина. 🙂

          Одговори
      5. izmanipulisan каже:
        03/12/2012 у 7:39 pm

        Ali i Francuska je imenica, a ne pridev, pa opet kažeš „Francuskoj“.
        Isto tako, imaš i primer iz epske poezije:

        „Netko bješe Strahiniću bane,
        Bješe bane u malenoj Banjskoj,
        U malenoj Banjskoj kraj Kosova,
        Da takvoga ne ima sokola.“

        Mesto se zove Banjska, a lokativ je „u Banjskoj“.

        Одговори
        1. kakojecakaze каже:
          03/12/2012 у 9:36 pm

          Француска, Енглеска, Хрватска, Бањска, Финска и сл. – именице настале од придева.
          Отуда другачија промена!
          Можда не звучи „ултимативно“, али – тако је 😉

          Одговори
          1. izmanipulisan каже:
            03/12/2012 у 9:49 pm

            Ali (kad već raspravljamo ovako lepo da odemo do kraja 🙂 ), zašto misliš da Vojska nije imenica nastala od prideva, a da Banjska jeste?

            Recimo, etimološki, naselje je moglo dobiti ime po nekom voju (tj. prevoju) koji je bio u blizini.

            Mislim, da se razumemo, lupam gluposti – ne znam kako je Vojska dobila ime, ali (izuzev ako ti možeš da potvrdiš drugačiju etimologiju), mislim da je osnovano pretpostaviti da je u pitanju prvo bio prisvojni pridev. 🙂

            Nadam se da ne dosađujem, samo volim da pričam o ovakvim stvarima 🙂

          2. kakojecakaze каже:
            03/12/2012 у 10:10 pm

            Не досађујеш ми, наравно. Ја БАШ волим да причам, пишем, предајем, објашњавам, сазнајем 😀
            Ево, оваква је моја „логика“: бањска лечилишта, бањска вода, бањски ваздух – дакле, придев (од именице „бања“).
            Од речи „војска“ придев би био војни, војна и слично.
            Због тога је војска или Војска именица.
            Како ти се чини?

          3. izmanipulisan каже:
            03/12/2012 у 10:24 pm

            Znači ti ime tog naselja zapravo doživljavaš kao „vojska“ u „Vojska Srbije“?

            Ako je to istina, ako bi se ime tog naselja moglo preformulisati i kao „Armija“, onda će ipak biti kako Jeca kaže 😀

          4. kakojecakaze каже:
            03/12/2012 у 10:38 pm

            Закључак ти уопште није лош! 🙂
            Мада, име насеља не бих мењала,
            а о етимологији би можда Марија могла да нам нешто више каже.
            На крају крајева, она је све и „замесила“! 😉

  2. nedoumice каже:
    12/11/2012 у 4:38 pm

    Reblogged this on Недоумице and commented:
    http://nedoumice.wordpress.com/2012/07/02/%d0%b4%d0%b0-%d0%bb%d0%b8-%d0%b7%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0%b5-%d0%b4%d0%b0-%d1%81%d1%82%d0%b5-%d0%b1%d0%b8%d0%bb%d0%b8-%d0%bd%d0%b0-%d0%b6%d1%83%d1%80%d0%ba%d0%b8/

    Одговори
  3. tatjanamb каже:
    12/11/2012 у 6:49 pm

    A kad budes pravila žurku, zovi sestro slatka :D.

    Одговори
    1. kakojecakaze каже:
      19/11/2012 у 11:08 am

      Договорено! 😉

      Одговори
      1. tatjanamb каже:
        19/11/2012 у 4:35 pm

        @ Jeco – Pereco, drzacu te za rec, samo da znas :D. Onako, zaistinski :D.

        Одговори
        1. kakojecakaze каже:
          19/11/2012 у 10:18 pm

          Хахахаха! Ех, Тања, биће и то једнога дана… Једнога дана! 😉 😀

          Одговори
  4. Lejla88 каже:
    03/08/2013 у 12:05 pm

    Jao ovaj problem sa žurkama imam i ja. Naime, u moje vreme uvek se govorilo žurci, dok poslednjih godina često vidim da se piše žurki. O, kako me je to nerviralo. Pa ni dan danas ne mogu da se naviknem tako da izgovorim. Ja se i dalje tvrdoglavo držim izraza žurci. Iskoristiću ovo tvoje objašnjenje, pa ću od sada govoriti, ako me neko ispravi, da je reč o dubletu. 😀

    Одговори
    1. kakojecakaze каже:
      03/08/2013 у 12:15 pm

      Dogovoreno! 😉

      Одговори
  5. nekidrugisvet каже:
    07/03/2015 у 6:30 pm

    🙂
    http://www.svilajnac.rs/vojska.html

    Одговори
    1. kakojecakaze каже:
      07/03/2015 у 6:35 pm

      Hahahahaha 🙂

      Одговори

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Видимо се и на друштвеним мрежама!

  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube

Кликом на слику наручите е-књигу о гласовним променама:

Јеца у „Три тачке“ (15. 02. 2017) :)

Прошлог викенда у Београду је одржан скуп преко 6.000 учесника конференције "Нове технологије у образовању", намењене професорима, наставницима, родитељима. О чему је било речи, о осавремењавању приступа и градива, као и свему ономе у чему нове технологије могу да буду корисне ученицима - за "Три тачке" говори Јелена Братић, професорка српског језика и блогер. (Телевизија N1)

Категорије

  • Uncategorized
  • Граматика српског језика
  • За ученике
    • Други разред
    • Први разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Креативно писање
  • Култура изражавања
  • Лични утисак
  • Правопис српског језика
  • Радионице и програми

Ознаке

deca fejsbuk IKT instagram kultura nastava nastava na daljinu obrazovanje onlajn nastava pravopis srpski jezik đaci škola ИКТ Нова година Србија гласовне промене граматика деца запета именица култура књиге мушки род наставник непостојано а ниједан нове технологије нове технологије у образовању образовање основна школа оцењивање падежи писмени задатак правопис просвета професор професори родитељи синтакса српски језик тачка ученик ученици школа

Архиве

Copyright © 2022 Како Јеца каже

Powered by PressBook WordPress theme