ЖУРКИ – ЖУРЦИ

Posted on By Јеца 24 коментара на ЖУРКИ – ЖУРЦИ

Куд је споменух… Журка – журки – журци?! Ионако на журке више не идем. Мада, у време када су биле актуелне, говорили бисмо да је на некој журци било „страва“ или је било досадно. Дакле, журци! Опет, последњих година сам приметила да се инсистира на облику журки – читајући часописе који, између осталог, извештавају и о томе како је било на разноразним журкама у граду. Дакле – журки! Истраживала сам, испитивала, консултовала: правописе, граматике, речнике, професоре са Филолошког факултета – свуда другачије:

  • Именица журка је страна реч новијег порекла у нашем језику, те у њој није дошло до вршења сибиларизације (друге палатализације, по којој, када се гласови К, Г, Х нађу испред И – прелазе у Ц, З, С). Због тога ће у дативу и локативу имати облик – журки. Исто се понаша и реч јога, па не кажемо „била сам на јози…“, већ „на јоги„.
  • С друге стране, кажу да нема разлога да се не каже журци (како би и било да је у овој речи извршена сибиларизација), јер такав облик није тежак за изговор, нити мења значење речи (што је понекад аргумент да до вршења гласовне промене не дође), те да би требало, у крајњем случају, прихватити и користити ОБА облика – као дублете!
  • Неки инсистирају да се ослонимо на свој језички осећај и да користимо облик који нам је ближи у том смислу. Либерално, што да не, размишљам… није да ми живот од тога зависи.

Дакле, званично је и журци и журки. Иако су језички извори прилично неусаглашени, Речник страних речи и израза (И. Клајна и М. Шипке) наводи да је датив само журци, а РМС признаје и журци и журки. Правопис ствара забуну јер је тамо само журки, али нисмо сигурни да ли је у питању врста птице (барска кокица) или се мисли на забаву. Елем, како је ово блог у коме је све „како Јеца каже“, морам да вам признам да је мени дражи облик журци. Овај други ми стварно пара уши и делује неприродно. Италијанска музика ми, са друге стране, уопште не пара уши. Због тога ће се она свакако слушати на мојој журци, једном… кад буде! 😉 🙂

Share the post "ЖУРКИ – ЖУРЦИ"

  • Facebook
  • Twitter
  • Shares
Граматика српског језика, Култура изражавања, Правопис српског језика Tags:, , ,

Comments (24) on “ЖУРКИ – ЖУРЦИ”

  1. Imala sam sličan problem 😉

    Naime, mama je rođena u selu koje se zove Vojska i nikad nisam znala da li se kaže „Bila sam u Vojski“ ili „Bila sam u Vojsci“. Naravno, kad god bih to rekla, svi bi se čudili kako to da sam ja bila u vojsci 😉

    Elem, bilo je jedno objašnjenje da je pravilno reći „Bila sam u Vojski“ jer se tako zna da mislim na mesto, a ako kažem „Bila sam u Vojsci“ znaće se da mislim na vojsku, tj. armiju.
    Šta ti, Jeco, misliš o ovome? 🙂

    Одговори

    2. Драга Марија, будући да је правило да до сибиларизације не долази у личним именима, а ту спадају и називи градова, места и села, правилно би било од Војска – Војски (као и за место Војка – Војки).
      Мада, постоје изузеци од тог правила (Америка – Америци, нпр.), као и дозвољени дублетни облици попут Руменки – Руменци, Пожеги – Пожези, Лики – Лици и сл., али у исто време и тежња да се они укину!
      А, проблеме са сибиларизацијом имамо сви, не брини… 😉 🙂

      Одговори

        1. Зато што је Војска именица а не придев!
          Када би причао о женској особи која се зове Весела (као што се зове једна моја драга колегиница),
          рекао би – „Рекао сам Весели“ или „Рекао сам Веселој“?!
          Ово прво, наравно, јер је то њено име, а не особина. 🙂

          Одговори

      5. Ali i Francuska je imenica, a ne pridev, pa opet kažeš „Francuskoj“.
        Isto tako, imaš i primer iz epske poezije:

        „Netko bješe Strahiniću bane,
        Bješe bane u malenoj Banjskoj,
        U malenoj Banjskoj kraj Kosova,
        Da takvoga ne ima sokola.“

        Mesto se zove Banjska, a lokativ je „u Banjskoj“.

        Одговори

        1. Француска, Енглеска, Хрватска, Бањска, Финска и сл. – именице настале од придева.
          Отуда другачија промена!
          Можда не звучи „ултимативно“, али – тако је 😉

          Одговори

          1. Ali (kad već raspravljamo ovako lepo da odemo do kraja 🙂 ), zašto misliš da Vojska nije imenica nastala od prideva, a da Banjska jeste?

            Recimo, etimološki, naselje je moglo dobiti ime po nekom voju (tj. prevoju) koji je bio u blizini.

            Mislim, da se razumemo, lupam gluposti – ne znam kako je Vojska dobila ime, ali (izuzev ako ti možeš da potvrdiš drugačiju etimologiju), mislim da je osnovano pretpostaviti da je u pitanju prvo bio prisvojni pridev. 🙂

            Nadam se da ne dosađujem, samo volim da pričam o ovakvim stvarima 🙂

          2. Не досађујеш ми, наравно. Ја БАШ волим да причам, пишем, предајем, објашњавам, сазнајем 😀
            Ево, оваква је моја „логика“: бањска лечилишта, бањска вода, бањски ваздух – дакле, придев (од именице „бања“).
            Од речи „војска“ придев би био војни, војна и слично.
            Због тога је војска или Војска именица.
            Како ти се чини?

          3. Znači ti ime tog naselja zapravo doživljavaš kao „vojska“ u „Vojska Srbije“?

            Ako je to istina, ako bi se ime tog naselja moglo preformulisati i kao „Armija“, onda će ipak biti kako Jeca kaže 😀

          4. Закључак ти уопште није лош! 🙂
            Мада, име насеља не бих мењала,
            а о етимологији би можда Марија могла да нам нешто више каже.
            На крају крајева, она је све и „замесила“! 😉

  4. Jao ovaj problem sa žurkama imam i ja. Naime, u moje vreme uvek se govorilo žurci, dok poslednjih godina često vidim da se piše žurki. O, kako me je to nerviralo. Pa ni dan danas ne mogu da se naviknem tako da izgovorim. Ja se i dalje tvrdoglavo držim izraza žurci. Iskoristiću ovo tvoje objašnjenje, pa ću od sada govoriti, ako me neko ispravi, da je reč o dubletu. 😀

    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.