Прошла је „сезона“ писмених задатака и ево једне од недоумица коју су ђаци имали – када се именица сунце пише великим словом, а када малим! Када реч сунце означава небеско тело и користи се у примерима са стручно – астрономским значењем, писаће се великим почетним словом: Сунчев систем, помрачење Сунца, Сунчеве пеге и сл. Малим словом ће се писати ова реч уколико означава светлост тј. сунчеве зраке:
– Пробудили су ме зраци сунца…
– Буди пажљив, да не изгориш на сунцу.
– Био је то најлепши залазак сунца који сам у животу видела!
Слично је и са именицом земља ~ када означава тло, простор, материју, место где живимо – пише се малим словом и има особине заједничке именице:
– Тамо је земља плодна и све добро рађа.
– Нема у овој земљи места као што је моје село!
– Газио је по земљи, ишао, не осврћући се за собом.
Али, када говоримо о Земљиној кугли или Земљиним половима (опет са стручно – астрономским значењем), писаћемо великим словом ову реч!
Знали сте?! А, како се пише именица БОГ? 😉
Dobro je…
Mislim da nisam pogrešio u svom postu „Tamo gde večno sunce sja“
Vidiš Jeco… Ima se na tvom blogu šta naučiti.
Zato te i pratim! 🙂
Има, има…него шта! 😉
Хвала ти,
и – вееелики поздрав! 🙂
Bog se piše velikim slovom ako se odnosi na hrišćanskog ili jevrejskog ili muslimanskog boga (mada oni kažu Alah), a malim slovom se piše u uopštenom značenju ili ustaljenim izrazima (krade bogu dane, ne dao bog, itd.)
Na primer, i Bog stvori ženu. 🙂
Тачно! 🙂