Нешто о тим „ултимативним“ стварима

Потпуно разумем да је језик нешто што се мења и развија, да врло често може „и овако и онако“. Није у језику увек „2 + 2 = 4“, нити ће бити. Уђу стране речи у наш језик, одомаће се или нестану, учине га бољим или пак „нагрде“. Има у томе врло често и помодарства – и сами сте сведоци и „савременици“ таквих речи и израза: пи – ар, менаџмент, стејџ, хепенинг, перформанс и сл. У ту „говорну моду“ спада и израз  „свашта нешто„, нпр.  А ја се обавезно прекрстим у себи кад га чујем. За сваки случај! И, иако врло често имамо нашу реч коју бисмо могли користити уместо стране, ове друге некако остају и опстају. А, ко о томе одлучује? Јер, ово увођење и „прилагођавање“ страних речи – КАД И КАКО КОМЕ ПАДНЕ НА ПАМЕТ – не разумем!

Последња у низу таквих речи је – УЛТИМАТИВНИ. Са свих страна чујем – „Ултимативни шопинг водич“, „Ултимативна моћ“, „Ултимативни биоскопски хит“, „Ултимативни ратници“…

Шта та реч уопште значи? Истраживала сам и питала за мишљење скоро све које познајем – да ли знају шта значи „ултимативно“, како схватају ту реч, где и када би је требало користити у реченици и сл.  Наравно, „омладинци“ су најбоље знали, али ми је упало у очи то што су ову реч више описивали: „То је као нешто најбоље али и најновије, као нека ‘апдејтована‘ верзија нечега…“.

Закључак је следећи: она би могла да се тумачи преко енглеске речи ULTIMATE – последњи, коначан, врхунски, најбољи – јер тада једино има смисла. С друге стране, има људи који је, погрешно, везују за реч УЛТИМАТУМ, која означава нешто сасвим друго ~ коначан захтев. Дакле, сви нешто бауљамо у мраку незнања и претпоставки, мање – више, а не знам због чега.

Зашто се у толикој мери употребљава реч којој ретко ко зна прецизно значење? Зар не можемо да говоримо о НАЈНОВИЈЕМ, ПОСЛЕДЊЕМ, НАЈМОДЕРНИЈЕМ, НАЈБОЉЕМ (уместо ~ УЛТИМАТИВНОМ) водичу, филму…?! Значење би сигурно свима било много јасније!

Боже, која глупост…“ултимативна“! Морала сам да кажем… 🙂