Ево шта ми прича друг недавно: „Слушај, генитив од Иво Андрић је – Иве Андрића (од кога, чега?), али мог друга Милана буни зашто није Ива Андрића! Ја сам му рекао да је Ива – ок, уколико је име Ив, али како то НИЈЕ случај – онда је Иве. Шта ти мислиш?!”
Ех, ви инжењери! – ето шта мислим… 🙂
Млађе генерације (нарочито београдске) ЗАПРЕПАСТЕ се када чују овакву реченицу: Узео сам алат од Јова. Одмах следи питање: „Зар се не каже од Јове?!” Не мора!
Видите, постоје та мушка имена која имају два облика: Пера – Перо, Божа – Божо, Јова – Јово, Ђура – Ђуро, Сава – Саво… И, зависно од тога у ком је облику то лично име – промена ће бити следећа:
Номинатив: Пера / Перо
Генитив: Пере / Пера
Датив: Пери / Перу
Акузатив: Перу / Пера
Вокатив: Перо! (за оба облика)
Инструментал: с Пером (за оба облика)
Локатив: о Пери / о Перу
У зависности од тога из ког дела наше земље потиче то име (наша земља + Босна + Херцеговина + Црна Гора), облик ће бити на -а или -о. Али, правилно ће бити и Рекао сам Божи и Рекао сам Божу – јер оба облика потичу из говора који чине основу нашег књижевног језика. Према томе, разговарајте „о Иви Андрићу” или „о Иву Андрићу” – како год вам лепше звучи, али немојте исправљати оне који користе овај други облик именица (на -о)… Можда ћете некада пожелети да одете код њих на море. 😉
E sad, posto sam ja iz Bosne, mogu sa sigurnoscu da tvrdim da se tamo koriste imena: Pero, Jovo, Djuro…ali se pri promeni kroz padeze upotrebljava varijanta iz prve kolone. U Hercegovini je ovako kako si ti gore napisala.
„Све се може, кад се хоће!“ 😉 🙂
Ja nikada ne ispravljam druge jer nisam siguran ni da sam ispravno govorim…
A što se mora tiče… Poželim ja, ali nema, kako da kažem…
Ma pare su danas skupe!
Pozdrav! 🙂
Још смо у „Зони Замфировој“ читали (или гледали) о „оскудацији“! 🙂
Дакле – било и биће!
Али, лепо би било имати пријатеље који живе на мору (Перу, Јову, Божу… рецимо) 😉 🙂
Naravno!
🙂
Тачно је, постоје мушка имена која имају два облика, али је пример мушког „двообличног“ имена Иво/Ива заиста редак. Ива је најчешће женско име. Пада ми само на памет почивши колега по перу Миодраг Милојевић, alias Ива Мажуранић. Зато бих се увек изјаснио за промену: Иво, Ива, Иву, Ива …, када је реч о нобеловцу ИвУ Андрићу.
На примеру народне песме „Мајка Јову у ружи родила“, коју можемо наћи и у читанкама за млађе разреде основне школе, запазићемо различиту промену зависно од извора, па ћемо негде читати да је мајка у ружи родила ЈовУ (номинатив: Јова), а негде ЈовА (номинатив: Јово).
Јесте, Ива ће се као мушко име ретко јавити. Ја га знам више као надимак од имена Иван – Ива (како смо звали једног деду из фамилије). 🙂