– Јао, шта ћу сада? – пита девојчица која се саплела и пала.
– Тако ти и треба! Што ниси остала кући?! – каже јој дечак.
Ово сам чула у цртаћу који сам пре неки дан гледала са ћерком. И како чух то „остала кући“ – у мисли ми дође песма Жељка Васића Нисам од јуче. Знате оно, „Кући сам ил` нисам код куће…“. Осмехујем се јер сам се сетила и Петра који ми је недавно рекао да нема свеску јер му је „остала кући„. Тако устаљено и тако погрешно!
Кући – датив именице кућа, НЕ ИДЕ УЗ ГЛАГОЛЕ МИРОВАЊА.
Кући можете да идете – идем кући, а када мирујете – онда сте у кући или код куће (генитив).
Ако не можете да запамтите који облик је правилан, замените реч кућа неком другом – рецимо: школа, банка, канцеларија. Да ли кажете: Ево ме, банци сам! Свеска ми је остала школи. А, смешно вам је, а?
Лепо каже песма – Ко хоће схватиће! 😉
E, neka si ovo postavila… 🙂 To tako “bode uši“…
🙂 …реко`, кад сам већ код куће, да нешто и напишем. 😉
A „jer“ mogu ja da sedm kući, „jel“ mi se ne ide nikud?
Možeš! 😉
http://kakojecakaze.wordpress.com/2012/01/23/%d1%98%d0%b5%d1%80-%d0%b7%d0%b0%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0-%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d1%98%d0%b5-%d0%bb/ 😀
🙂
Кад сам први пут чула ову песму сетила сам се учитељице која је увек користила управо пример који си и ти дала:
– Није ти свеска остала кући већ код куће! Као што опрему за физичко јуче ниси заборавио школи већ у школи.
Заиста имаш сјајан блог. Дешава се да кад покушавам неким људима да објасним неке ствари прво тражим код Јеце, па тек онда на другим местима 🙂
Хехе, хвала ти најлепше, Иво! 🙂
Право је богатство имати такве учитељице (и касније наставнице, професоре), јер кад се нешто одмах научи како треба, после више нема бриге. Осим… 😉