Када питам ученике да ли разликују врсту речи од службе, око деведесет процената њих ми потврдно одговори. Сјајно! Међутим, када тражим да ми наброје засебно врсте и наведу службе – ретко ко заиста зна. Најчешће „мешају бабе и жабе“ и одговори изгледају овако: „Врсте су: именице, заменице, придеви, атрибут, субјекат…“ или „А, да! Служба: субјекат, предикат, глагол, прилози…“ Не ваља.

Врсте речи се лако памте – има их десет, колико и прстију на обе руке!

ПЕТ променљивих: именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи – мењају се по падежима или временима, лицима итд.

ПЕТ непроменљивих: прилози, предлози, везници, речце и узвици – никако се не мењају!

С друге стране, служба је оно што ове врсте речи могу да „раде“ у реченици, тј. функција коју могу да обављају: могу да буду субјекти, предикати, објекти, прилошке допуне, прилошке одредбе…

ЈЕДНОСТАВНИЈЕ: замислите да су врсте речи народи – Немци, Италијани, Французи, Срби, Јапанци, Словаци, Кинези, Мађари, Руси и Грци; а да је служба њихов посао. Дакле, Немац може да ради као кувар, судија, фудбалер, учитељ, песник, возач, трговац итд. (та занимања су „служба“). Као што Италијан не може да буде Мађар по занимању, тако ни заменица не може да буде предлог – и једно и друго су ВРСТЕ. Глаголи не могу да буду служба, као што ни бити Грк није нечије занимање, посао. Али, Грк може да ради као кувар, те тако и глаголи у реченици могу да врше функцију предиката…рецимо. Ето!

… и, надам се да је јасније! 🙂

За Снежу Б.