Минуте

Јесте, запоставила сам блог и писање…не стижем. Немам ни минут слободног времена, а ни минуту „одморног“ времена. Али, имам ђака првака! И, то је та равнотежа у животу – негде изгубиш, негде добијеш.

Него, приђе ми човек пре неки дан, на аутобуској станици, да пита колико има сати. „Два минута до један“, кажем, а он се насмеја. „Ваљда, ДВЕ минуте до један?!“, рече. Може и једно и друго, мислим се, али је он добио само осмех. Шта ћу, не расправља ми се.

Прича ми свекрва недавно о неком новом јелу, па каже како се све стави у рерну и пече неких петнаест МИНУТИ. Ма, каквих „минути“, мислим се…то не може тако. До броја пет се мења, после – никако. Међутим, прећутим. Шта ћу, не расправља ми се. 😉 🙂

19 thoughts on “Минуте

  1. „Немам ни минут слободног времена, а ни минуту „одморног“ времена.“ – Jeco, zasto u oba slucaja ne kazemo isto (munit ili minutu) ? Jedino mi, po zvucnosti, bolje lezi ovako kako si napisala, ali sigurno postoji bitniji razlog od mog „prefinjenog“sluha :D.

  2. Uvek nešto novo naučim, nešto se podsetim. Mnogo toga se menjalo od kad sam ja išla u školu i učila pravopis.
    Volela bih da napišeš tekst o upotrebi velikog slova. Nedavno sam imala raspravicu o pitanju pisanja velikog slova u reči „sud“.
    Naziv suda veliko, ali kad se u istom tekstu pominje sud, taj isti, bez navođenja punog naziva, ja smatram da treba malo slovo. Da li grešim. Ima tu još dilema, pa ako ti nije teško…
    Hvala.

    1. Izvini, Neno, nisam odmah videla tvoje pitanje. Volela bih da mi napišeš punu rečenicu, kako ne bi došlo do zabune u razumevanju.
      U suštini, skraćeni naziv neke ustanove se piše velikim početnim slovom, kao u primeru Akademija dramskih umetnosti = Akademija.
      Ne znam da li je takav slučaj kod tebe…
      Pozdrav! 🙂

  3. Ništa meni nije jasno. Znam da može i minut i minuta, ali…
    Nemam ni minutE (gen.), nemam ni minutU (akuz.)
    Nemam ni minut (akuz.), nemam ni minutA (gen.)
    Šta je tu ispravno? Sve to, sudeći po postu i odgovoru na Markovo pitanje?
    Sve sam izmešala 🙂
    ——————————–
    A sad da pređem malo na jogurt, jagode i čaj. Jes’ da nema veze sa minutama, ali ima sa padežima. Ko mi je kriv kad guglam sve i svašta, pa u glavi napravim zbrku 🙁
    ——————————–
    „Služba genitiva u rečenici
    Najznačajnije službe genitiva u rečenici su:
    nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).
    pravi objekat (Pio je čaja).
    Pravi objekat može stajati u deonom genitivu samo uz prelazne glagole.U tom slučaju se može zameniti objektom u akuzativu bez predloga.
    Popij jogurta! (pravi objekat u genitivu)
    Popij jogurt! (pravi objekat u akuzativu)“
    ———————————-
    Jeco, pomozi! Šta je ovde ispravno? Za jagode mi je jasno, ali za jogurt i čaj više nije.
    Popij jogurta :-), ili popij jogurt? Pio je čaja, ili pio je čaj?
    Ili da se vratim u niže razrede škole? Ili da ne čitam ono što nije pojašnjeno onako dobro kako to samo Jeca ume? <3

    1. Au, Nekidrugisvete, koja li te muka tera da „bistriš“ ove teme?! 😉 Ovako:

      Pravi objekat može biti iskazan AKUZATIVOM BEZ PREDLOGA ili PARTITIVNIM (DEONIM) GENITIVOM. Njima se dopunjavaju isključivo prelazni glagoli. „Pio je čaja“ ili „Pio je čaj“ – i jedno i drugo je pravilno. Kaže se PITI VODE (gen) – ali može i PITI VODU (akuz), i u pitanju je pravi objekat.

      Kod nepravog objekta nije svejedno. Taj oblik u genitivu ne može da se zameni akuzatvom. Ne može se sintagma „Napiti se vode“ (gen) zameniti sa „Napiti se vodu“ (akuz). Po tome, između ostalog, znaš da je u ovom slučaju partitivni genitiv u službi nepravog objekta.

      Nadam se da sam pomogla, a ako treba, pišem i ceo post o pravom i nepravom objektu, genitivu, akuzativu I sl. 😉

      Pozdrav! <3

  4. Hvala, Jeco, na odgovoru.

    Dobro je kad imamo ŠTA i OD ČEGA sve dok nam je ovih suđenih MINUTA.
    U to ime odoh da se prihvatim ića i pića (deonog genitiva u službi nepravog objekta :-)), a onda ću da grickam i ispijam neke prave objekte, svejedno da li su u genitivu ili u akuzativu.

    P.S. Neću više da ‘bistrim’ svoje gramatičke nedoumice i da izvlačim na videlo vlastito neznanje.
    Pratiću tvoj blog ćutke (valjda ću uspeti ;-))

    1. Ових дана сам помагала неким петацима и шестацима, „бистрили“ смо граматику све у шеснаест, па сам се питала да није и тебе слична мука натерала. Понадала сам се да смо „partners in crime“, заправо… 🙂
      Никако ми није била намера да занемиш. 😉

    2. Бојим се да ускоро нећемо морати да се занимамо граматиком јер нећемо имати шта да једемо и пијемо, а остаћемо и без минута.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *