Јуче смо се на семинару бавили комуникацијом. То је заиста вештина која може много да помогне ономе ко њом влада, а исто тако, многи добри људи су лоше пролазили у животу – баш зато што не умеју да комуницирају на адекватан начин. Никада нисам волела особе које говоре: „Ма, кад му ЈА кажем (кад му скрешем), има да ме запамти…“. Све може да се каже НА ЛЕП НАЧИН. Разговором све може да се реши. Сигурна сам. То што немате други начин, осим да некоме „скрешете у лице“, то што вас тај начин опхођења испуњава поносом, осећањем задовољства, говори о вашим комплексима, заправо. То је одлика простих људи, људи слабог карактера, лошег васпитања и образовања. Образовани и културни људи се не изражавају тако. Они РАЗГОВАРАЈУ. Културни људи на „добар дан“ одговоре са „добар дан“. И, колико год ово звучало као нешто што се подразумева, нешто што спада у основно (кућно) васпитање, опет, у сваком колективу, у свакој школи, имате особе које не разговарају. Ни „добар дан“. Култура?! Просветни радници, факултетски образовани…а од сујете и егоцентризма не може да се дише. Чему ђаке да научимо такви? На ситницама, на основном, падамо.
Истина је, међутим, ово: факултетска диплома још никога није учинила добрим и племенитим, уколико он то и иначе није. Бити образован не значи и бити културан. Не знам како је некада било, али видим шта је сада. Време у ком живимо, из дана у дан нам потврђује – ДАНАС ЈЕ, ИПАК, ЈЕФТИНИЈЕ БИТИ ДОКТОР НАУКА, НЕГО БИТИ ЧОВЕК. Та диплома, видели смо, има цену. Ово друго – не.
Ni „dobar dan“.
Ko će tu slagalicu da reši?
To samo znači da „pada mrak“ i da je Milka Canić bila u pravu: „Dobro veče!“ 😉
Pozdrav!
Nažalost…ostalo nam je još samo „Laku noć“.
Pozdrav i tebi! 🙂
Браво! Одличан – пет… 🙂
Хвала 🙂
Шта бих ЈА без тебе. :-*
Мора да сам „потрефила“ тему… 😉 :*
Кратко, од до истинито, културно и слатко! Браво, бре! 🙂
Ууу, поцрвенех! Хвала… 😉
I, samo da dodam – mi cemo i dalje govoriti „Dobar dan“! 🙂
И ми! 🙂
Некада је човек по завршетку факултета стварно постајао академски грађанин у правом смислу те речи. Кроз године студирања учио је од својих професора и стицао респект према другим људима. Данас је диплома постала јефтина. Све се на брзака ради а на тај начин не може да се стекне ни знање ни искуство. Више нема поштовања према другима па ни комуникација није битна.
Sve je tačno tako, ali „nekad bilo, sad se spominjalo“!
И како деца да науче да комуницирају када на телевизији од професионалних спикера могу да чују све само не правилан изговор и понашање?!
Ма, да су то професионални спикери, још би и могло нешто да се научи! Кандидати се већ годинама бирају према неким другим „квалитетима“.
Reblogged this on Српски са Јеленом.