Решим јутрос да засучем рукаве и направим проју. Викенд је да се ужива, а ја у кувању баш уживам! И тако…кажем, засучем рукаве и кренем са спремањем. Међутим, како су ових дана актуелна већа и закључивање оцена, размишљам, како то да моји ђаци понекад не засуку рукаве и изборе се за оно што желе, већ најчешће кукају и жале се. Те не ваља распоред, па су уморни, морају много да вежбају, наставници не објашњавају добро, нису имали књигу, немају свеску, баш тог дана нису били у школи, а када су питали другаре из разреда шта су радили у школи – добили су одговор „ништа“, и тако… Ма, засуците ви те рукаве (мислим се), загрејте столицу, па ћете видети како све може да се научи!

Међутим, врло брзо сам схватила колико грешим! Прво: не каже се „засуку“ и „засуците“ – ту сам дуго била у заблуди. Некако ми је то ЗАСУЧУ (како је правилно) звучало неправилно. Као да је извршена палатализација тамо где јој место није. ЗАСУЧИТЕ, чуј! У животу то нисам изговорила! Промена је, међутим, као код глагола ПЛАКАТИ – ако ће вам бити лакше да запамтите. ЗАСУКАТИ: засучем, засучеш, засуче; засучемо, засучете, засучу. И тако и у осталим глаголским облицима. Друго: за „оно што желе“ ученици се свакако изборе…све друго су изговори и „чиста фолиража“.

И, треће…ех, да сам само добила по новичић сваки пут када бих се насмејала на то „засучите“! 😉 🙂