НепостојАно А

Истакла сам ово а у речи непостојано (у наслову), зато што ђаци често кажу „непостојно а“. А то није а које не постоји. Не, то је а које је непостојано, променљиво… не можете се на њега ослонити.

Непостојано а је самогласник који се у неким облицима речи јавља, а у другим губи. Препознаћете га по томе што се у речи најчешће јавља између два последња сугласника. Налази се:

• у именицама које се завршавају на -ац: старАц, борАц, отАц, зналАц…
• у именицама које се завршавају на -ак: момАк, маслачАк, точАк…
• код придева, само у облицима мушког рода – добАр (добра, добро)
• код бројева, само у облицима мушког рода – једАн (једна, једно)
• код придевских заменица, само у облицима мушког рода – такАв, (таква, такво)
• у радном глаголском придеву, само у облицима мушког рода једнине – пошАо, дошАо…
• у облицима номинатива једнине и генитива множине именица мушког рода које означавају вршиоца радње – читалАц, гледалАц, ронилАц…

Променом именице МОМАК по падежима, уочићемо како то а мења позицију у речи (или потпуно нестаје): Н. момак, Г. од момка, Д. момку, А. момка, В. момче, И. с момком, Л. о момку.

Дакле, видимо да се сва та непостојаност приписује мушком роду. Граматика тако каже. Међутим, непостојано а постоји и у речима: тачка, јутро, седло, једро и сл. Иако га у некима од ових речи на први поглед уопште нема, препознаћете га тек онда када ове речи ставите у гентитв множине – тачАка, јутАра, седАла, једАра.

Притајено је? Па, женски и средњи род… ако ме разумете. 😉