Сви ми, након одслушаног семинара, волимо да прокоментаришемо како је било – да ли је семинар оправдао наша очекивања, да ли је тема интересантна и корисна за тип школе у којој радимо, да ли је оно о чему смо слушали могуће применити у настави… Размењујемо утиске и о томе да ли су реализатори били добри или лоши. А, какви смо ми били на том семинару? Колико смо објективни и спремни да сагледамо сопствено понашање? Хајде да погледамо чега ту све има:
Семинари најчешће почињу ујутру, и ја још нисам присуствовала неком на који нико није каснио. Увек неко касни…увек! Некада полазници, а некада (ређе) предавачи. Предавање почне, а полазници стижу и по сат, два касније. Следи процедура која траје…и траје: док се сместе, узму материјале (ако их има), распитају се шта су до сада пропустили или о чему се уопште ради, питају кад ће пауза – иако су тек стигли итд. Наравно да ометају ток предавања и рад осталих учесника, али, опуштено…
Даље, када смо се сви (коначно) окупили и почели да радимо, јасно се издвајају поједини типови људи и понашања.
Какви су то типови, прочитајте на ⇒ Школском порталу. 🙂
