Као деца, радо смо играли ону игру „Царе, царе, господаре, кол’ко има сати?“ Не знам да ли се сећате… Онај ко је цар окренут је леђима осталој деци која стоје у групи, заједно. Онда га неко пита колико има сати, а цар одређује свакоме колико животињских корака треба да начини (опонаша), крећући се тако ка њему или уназад. И све тако док неко не стигне до циља и постане нови цар.
Данас ме брину друге бриге. Шта би било да цар треба да нам саопшти право време и то писаним путем? Да ли би знао…
Време – у колико сати ће се нешто десити, треба да почне, завршава се и слично, пише се са ТАЧКОМ, а не двотачком или запетом. И нема размака између тачке и цифара. Дакле:
- Филм почиње у 20.00 часова (или сати).
- Треба да се нађемо у 18.45 испред школе.
- Од 11.15 до 11.45 сам на паузи.
А сад вас поздрављам јер журим, знате… Немам више времена. 🙂
У питању је превелик утицај америчког начина писања времена.
Јесте. То нам је стигло из енглеског језика.
Пре ће бити из рачунара и сличних сокоћела јер клинци по цео целцати дан блеје у екране.
Па то је стандард у енглеском језику, где год да блеје…
И, нису деца склона оваквом писању времена. Одрасли су ти који не знају. 😉
Ево и на твом блогу погрешно је подешено приказивање и времена и датума. 😀
На то не могу да утичем. Таква је ВП поставка.