Одмакнута црта

Као реченични знак црта нема обавезну примену. Она најчешће замењује запету — тамо где је потребно употребити изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета. С таквом службом црта може заменити и заграду. Поред тога, црта може заменити и две тачке, а у приповедачком тексту она се употребљава уместо наводника. Црта, дакле, има службу уобличавања текста.

Црта се као интерпункцијски знак појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина на њеним странама). Први облик је раздвојног карактера, а други облик је везног карактера.

Како у овој теми не можете бити посебно креативни, наглашавам да су и одреднице и примери преузети из Правописа српскога језика (Матице српске). Ево правила која се односе на употребу одмакнуте црте:

1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста:

Сви учесници кроса — а било их је најмање четири хиљаде — окупили су се пред зградом „Политике”.

2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено (алтернира са правописним знаком две тачке, понекад и запетом):

Острво се купало у зеленилу свих нијанси — у маслинама, смоквама, кукурузу, чемпресима и ловору.

3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте:

Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника — никог познати не можеш.

4. Цртом се одваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или уопште последњи део реченице ако је оно што долази пре њега опширно, развијено:

Композиције лова су се јављале на низу кутија од слонове кости, посуда, тканина и на керамици — и у постсанадијско доба.

5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи (запета је често, али не увек њена права замена):

Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет — предвече излази у шетњу.

6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева:

Где ја стадох, ти продужи; још смо дужни — ти одужи.

7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.

8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:

а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Жетва — најпречи задатак;

б) када је други члан такве везе са службом објашњења (дефиниције), језичког еквивалента: кобилица — спојна полуга на ралу;

в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу — сликару и Јакшићу — песнику;

г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал — правила игре (наслов брошуре);

д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Описана је лоза кнегиње Милице: Вратислав — Вратко — Димитрије — Вукан.

* Овде је реч о системској вези појмова, а не о набрајању, које се обележава писањем запете.

** У двојним везама, какав је пример под д, факултативно се може писати, уместо одмакнуте црте — примакнута црта.

 

2 thoughts on “Одмакнута црта”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.