Иако сте можда мислили да се овај израз никако не пише састављено, читаоци ми јављају да се у новинама често може видети – недајбоже. Правопис, с друге стране, каже да се прилог недајбоже јавља изузетно ретко и означава исто што и јадно, никако.
Дакле, у зависности од тога шта желите да кажете овим изразом, биће:
Не дај боже = далеко било
Недајбоже = јадно, никако, да бог сачува
Само овако немојте да пишете, лепо вас молим (не нађох на ћирилици, не замерите):
😉
Popodne
Поштована,
У чему видите разлику између ,,далеко било“ и ,,да Бог сачува“? Може постојати нека разлика у мисли онога који изговара или различитих људи који изговарају једно или оба али ипак и једно и друго изражава жељу да се нешто не збуде. Такође није ми јасно зашто мало б? Ако неко није многобожац који се у конкретном случају обраћа једном конкретном верованом ,,божанству“ тј. једном од многих из свог система веровања тј. религије, мислим треба да стоји велико Б макар зато што смо у култури у којој се обично подразумева концепт једног Бога, а за једнобожачке тј. монптеистичке религије, односно концепт апсолутног Бога пише се, колико знам по формулисаном правилу велико Б, док је за политеистичке (многобожачке) мало тј. за политеистички концепт божанства по коме су божанства суштински релативна тј. ограничена временом и простором и нису вечна већ се појављују у неком тренутку и многобројна су. Да ли је у питању претпоставка да се никакво божанство не призива стварно, него да је питању узречица? Да ли је то и вези са утврђеним правилом? Извините на ако је коментар тј. питања превише опширна.