Млади мисле да ће постати „своји“ онда када напуне „чувених 18“ и постану пунолетни. Неки сматрају да су „своји“ од оног тренутка када крену да раде и зарађују, када се одселе од родитеља и почну сами да живе.
Иако има разних мишљења у вези са тим, у граматици ћете СИГУРНО бити СВОЈИ онда када сте субјекат реченице, а желите да означите да објекат у тој реченици припада баш вама!
На пример:
– То су МОЈЕ нове ципеле. – није исто што и:
– Радо носим СВОЈЕ нове ципеле!
У првој реченици субјекат су „(моје нове) ципеле“, а у другој сам субјекат „ја“ која те „нове ципеле“ (објекат) волим да носим, те ћу их с правом назвати својим!
– Читам туђе текстове, али читам и своје. – не моје
– Ретко виђа своје рођаке. – не његове (Ретко виђа његове рођаке – могло би да значи да особа о којој говоримо ретко виђа рођаке неког трећег!)
Владајте језиком и будите своји ~ у граматици – када треба, у животу – увек! И, само напред… 😉
