Условне реченице или претеће реченице

 

Условне реченице су врста зависних реченица којима се означава УСЛОВ за реализовање ситуације означене вишом реченицом. Врше функцију одредбе услова. Везници који се користе су: ако, уколико, кад, да, ли. Још и ово треба знати: ове реченице су МОДАЛНЕ. То значи да се њима не означавају реалне, него хипотетичке (могуће) ситуације. Условна значења се разликују према два критеријума – према остварљивости услова (реалне, потенцијалне и иреалне реченице) и према времену важења услова (будући, садашњи, прошли и свевременски услов).

Примери:

Ако буде топло, купићемо сладолед.

Да сам кренула колима, стигла бих на време.

Ако научиш све, добићеш петицу.

Е, сад… Забуна је настала оног тренутка када смо на једном од семинара чули како је НЕДОПУСТИВО ученику рећи: „Ако и следећег часа не будеш знао, добићеш један.“ То се сматра претњом. ПРЕТЊОМ! Родитељ је дошао и пожалио се како је наставник претио његовом детету јединицом. Еј! Тако нам и треба кад одрасли не знају граматику.

10 thoughts on “Условне реченице или претеће реченице

  1. Боље да је речено: „Ако и следећег часа не будеш знао, добићеш поново један“. То не би била претња јер је већ остварено. 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *