НепостојАно А

Истакла сам ово а у речи непостојано (у наслову), зато што ђаци често кажу „непостојно а“. А то није а које не постоји. Не, то је а које је непостојано, променљиво…не можете се на њега ослонити. Са таквим а вам је као са Близанцима у хороскопу, рецимо. 🙂

Непостојано а је самогласник који се у неким облицима речи јавља, а у другим губи. Препознаћете га по томе што се у речи најчешће јавља између два последња сугласника. Налази се:

  • у именицама које се завршавају на -ац: старАц, борАц, отАц, зналАц…
  • у именицама које се завршавају на -ак: момАк, маслачАк, точАк…
  • код придева, само у облицима мушког рода – добАр (добра, добро)
  • код бројева, само у облицима мушког рода – једАн (једна, једно)
  • код придевских заменица, само у облицима мушког рода – такАв, (таква, такво)
  • у радном глаголском придеву, само у облицима мушког рода једнине – пошАо, дошАо…
  • у облицима номинатива једнине и генитива множине именица мушког рода које означавају вршиоца радње – читалАц, гледалАц, ронилАц…

Променом именице МОМАК по падежима, уочићемо како то а мења позицију у речи (или потпуно нестаје): Н. момак, Г. од момка, Д. момку, А. момка, В. момче, И. с момком, Л. о момку.

Дакле, видимо да се сва та непостојаност приписује мушком роду. Граматика тако каже. Међутим, непостојано а постоји и у речима: тачка, јутро, седло, једро и сл. Иако га у некима од ових речи, на први поглед, уопште нема, препознаћете га тек онда када ове речи ставите у гентитв множине – тачАка, јутАра, седАла, једАра. Притајено, а? Женски и средњи род…ако ме разумете. 😉

7 thoughts on “НепостојАно А

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *