„…важи, важи, чућемо се касније. Леп дан желим!” – овако се, врло често, завршавају телефонски разговори између моје сестре и мене. Она ми пожели „леп дан” а ја се на то насмејем и помислим како звучи као робот. Јер, човек би рекао:

– Желим ти леп дан!

– Уживај у данашњем дану!

– Лепо се проведи данас!

Требало би да знамо шта су функционални стилови и чему служе. Српски језик није исти на сваком месту нити се у свакој прилици исто користи. Територијалним раслојавањем језика се стварају дијалекти. Функционалним раслојавањем стварају се функционални стилови. Дакле, иако је то увек један језик – српски језик, у различитим приликама он другачије „звучи”:

Разговорни стил – вид језика који се употребљава у свакодневној усменој комуникацији.

Књижевноуметнички стил – стил којим су писана књижевна дела. Богат је стилским фигурама, изнијансиран и упечатљив.

Научни стил – одликује се употребом стручних термина, дужом реченицом, безличношћу. Аутор научног текста тежи што већој прецизости у изражавању и труди се да буде „неприметан“.

Новинарски (публицистички) стил – пронаћи ћете га у средствима јавног информисања а намењен је широком кругу читалаца различитих струка и образовања. Одликује се кратком реченицом. Међутим, и у оквиру овог стила могу постојати велике разлике – у зависности од тога о којој теми или области се пише/говори.

Административно-пословни стил – одликује се устаљеним изразима и административним терминима. Њиме су писана правна акта, званични документи, административни обрасци и сл. У великој мери је шаблонизиран.

И онда, кад од рођене сестре чујем то шаблонизирано „леп дан желим“, лепо ми није добро… 😉