Насмејах се пре неки дан овој слици:
Баш је тако… Знате оно кад дођете на славу, па честитате домаћинима, а пољупци прште на све стране и између сваке речи!
А онда сам видела да је именица слава написана великим почетним словом. Зашто? Не знам. Знам да Слава може да буде женско име (можда и мушко), и онда ће се писати великим словом. Када се мисли на крсну славу, свеца заштитника породице, та именица се пише малим словом.
Ускоро ће јесен, па и славе стижу… Ако идете на славу код некога, лепо се проведите. А ако идете на Славу (као што на слици пише), не знам шта бих вам рекла… 😉 😀
🙂 Verujem da se to čini, čak i kad se zna da nije gramatički ispravno, da bi se slavski dan učinio još posebnijim, velikim, jedinstvenim, što mnogima to i jeste.
Драга Оља, жеље су једно а правопис друго… 😉
Neznam… nečitam ne pismene pozdrave, želje & čestitke 😀
Draga Jeco, tekst je sjajan. Poučan. Šteta što će ga pročitati (uglavnom) pismeni. Nepismenima je ovo nezanimljivo – ako ima neki trač, neka nebuloza, tu će biti u prvom redu. A za pravopis je sve manje zainteresovanih.
Ja tebe pratim… čisto da te obavestim. 🙂
Sve ste lepo rekli…uglavnom je tako. 😉
Pozdrav, draga Jasna, i hvala što ste tu. 🙂
Живимо у земљи где је и правопис још увек идеолошки обојен, а људи нескромни и пуни таштине. Живимо у земљи где је Нова година празник над празницима, али слава мора да се пише малим. Где се 98 % грађана изјашњавају као верници али се Бог, према важећем правопису, и даље пише малим словом. Можда ће неке нове генерације бити мање острашћене и имати више поштовања према грађанима, њиховим потребама и вредностима које живе. Довољно је било наметања и пројектовања личних уверења на цео народ и његову културу. Уколико бих Вам се обратио са поштовањем, као израз поштовања „Вам“ бих написао великим словом. Но, уколико бих писао о богу, према коме имам највеће могуће поштовање, морао бих да ипак пишем малим словом, да се не наљути чика Иван Клајн. Јер ко сам ја, ко је Бог…пред једним језикословцем?!
Нисте у праву. Бог се пише великим словом онда када означава врховно божанство. У неким другим случајевима (када та именица има опште или атрибутско значење), писаће се малим словом. Именица слава је заједничка (општа) именица, а такве именице се пишу малим почетним словом.
Правописна правила су, на крају крајева, препоруке за правилно писање. Не верујем да „чика Ивана Клајна“ много брине да ли их се придржавате…или не.
Поздрав! 🙂
Jeco,
slava jeste zajednička (opšta) imenica, ali kad nekome čestitamo slavu mislimo na konkretan praznik koji se tog dana slavi. Da li to šta menja?
Danas je Sveta Petka i kad kažem „Srećna slava“ mislim konkretno na današnji dan tj. današnju slavu.
Pozdrav
ДраганЧе, и у Правопису, и у Речнику српскога језика (Матице српске), именица СЛАВА је написана малим почетним словом – онда када означава крсну славу. Ако данас честитамо празник, исто ће се писати: Срећна слава, Срећна крсна слава или Срећна Света Петка! Чак ни у текстовима с верским садржајем нисам видела да је ова именица написана великим почетним словом.
Поздрав!
‘Ne znam’ i ‘ne citam’ naucite to prvo da pisete pa ostalo pratite i ostavljate komentare draga Vesna.
Pravopis kaze malim slovom, a nas pop insistira da se piše velikim. Saznah kada sam ga porukom pitala nesto vezano za slavu pa mi je odgovorio da se Slava pise velikimbi uputio kritiku. E sad, pišem opravdanje što je cerka izostala sa nastave na dan slave (ili Slave), a razredna je nastavnica srpskog pa sam u nedoumici. Tako i dođoh na ovaj blog. Ja ću napisati malim pa sta bude. 🙂
И, шта је на крају било? 🙂
Поштована Ана,
И сам Правопис каже да „У текстовима с верским садржајем, тачније – у онима које издаје црква, у писању великог слова у понеком детаљу примењују се особена правила, различита од оних у важећем правопису. Нажалост, засад, чини се, прилично недоследно и неуређено.“
Надам се да Вам је ово тумачење разјаснило и случај са славом и Вашим попом.
Срдачан поздрав!