Мобилни телефони у школи

Час је почео. Радимо, читамо, разговарамо, анализирамо, кад одједном, чујем питање:
– Наставнице, извините, је л’ могу да се јавим? Зове ме мама.

Радим у средњој школи, а овакве ситуације се често дешавају иако моји ђаци нису мали. Толико често да сам почела да се питам брину ли се родитељи уопште о деци. Онако, искрено, истински… да ли се брину, интересују за њих? Знају ли кад иду у школу и до када имају наставу? Или им само дају телефон у руке и онда их зову кад нешто треба и кад им падне на памет. Јер, ако их тако често зову усред часа, сигурна сам да нису упознати са распоредом часова свог детета. А можда и јесу, али их једноставно није брига. Њихова потреба је преча од свега. Заиста има родитеља који очекују да им се дете истог момента јави на телефон. Упорно зову, а кад се дете не јави, шаљу поруке. А дете на часу…

Заборавља се да деца која седе у клупама нису директори фирми, менаџери, нису родитељи који су код куће оставили болесно дете и сл. да би морали да буду нон-стоп доступни онима који их траже. Час траје 45 минута. Само 45 минута. За толико све може да сачека. На одмору могу да се јаве, прегледају поруке, обавештења и сл. За сваки хитан позив постоји и телефон у школи. Ако се, пак, и код детета развила зависност од мобилног телефона, па оно не може да издржи а да телефон не узме у руке, укључи, погледа обавештења која стижу, то је већ други проблем. И треба да се лечи, док још може.
Дакле, да ли су нам мобилни телефони потребни у учионицама?

Остатак текста можете прочитати на Школском порталу.

4 thoughts on “Мобилни телефони у школи

  1. Да ли су телефони потребни на часовима?! Па наравно да нису.

    Следећи пут ти се одазови на родитељски позив.

      1. Јави се сваки пут само немој да се изнервираш. Ако родитељи имају и мало мозга у глави, престаће да те зову. 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.