Чини ми се да највећи изазов у данашње време представља способност да управљамо временом (time management), односно вештина да време које имамо на располагању добро распоредимо и искористимо. Зашто? Зато што је много изазова. Паметни телефони, игрице, друштвене мреже, разне апликације за забаву, на стотине телевизијских канала – никад више ометача пажње и крадљиваца времена, па самим тим делује и да никада нисмо имали мање времена на располагању. Мада, то само тако делује.
Са сличним проблемом суочио се и италијански студент Франческо Чирило (Francesco Cirillo) средином осамдесетих година прошлог века (иако нам из данашње перспективе делује да је живот тада протицао много спорије и мирније). Како би боље и продуктивније учио, Франческо је решио да покуша да учини нешто по питању организације времена које има на располагању. Уз помоћ мале кухињске штоперице, тј. тајмера у облику парадајза (итал. pomodoro), поделио је време које има на располагању на мање сегменте, баш као и градиво које је морао да научи. Сврха овог начина прерасподеле времена јесте у томе да себи поставимо циљеве који су достижни и оствариви и да се учењу посветимо без ометања. Тиме се повећава концентрација, пажња је усмерена на једну ствар, учење постаје лако, а када савладате тај један задатак, јавља се осећај задовољства оним што сте постигли и повећава се ниво самопоуздања. Поред тога, придржавање одређеног распореда јача самодисциплину, а потом, постаћете и много вештији у процени времена. Е сада, када знамо које су све добробити ове технике, да објасним и шта она подразумева:
- Треба припремити свеску, уџбеник, прибор за писање и неки сат или тајмер на телефону (искључити интернет на телефону и све друге опције које би могле да одвлаче пажњу).
- Затим, у односу на количину и врсту градива које треба научитити, направити план учења за тај дан.
- Учи се 25 минута, а потом се прави пауза од 5 минута (тај интервал од 25 минута назива се помодоро).
- Након 4 помодора прави се дужа пауза (15 до 30 минута) која може да се искористи за краћи одмор, шетњу, вежбе разгибавања, слушање музике, ужину…
- Уколико градиво не може да се пређе за 25 минута, треба га поделити на мање сегменте. Некада ће за једну лекцију/област бити потребна 3 интервала од 25 минута, а нешто ће моћи да се научи или провежба и за 15 минута (уколико завршиш раније, преостало време искористи за понављање, додатно истраживање или тако нешто – процес не смеш прекидати док се аларм не огласи).
На крају, ова техника није строго намењена само ђацима и студентима – како би боље учили. Боље управљање временом данас је свима потребно, па се помодоро техником служе и писци, програмери, дизајнери, а можда би и неко досадно чишћење куће које вас чека могло да се прилагоди двадесетпетоминутном распореду. Једино у кухињи не видим адекватну примену ове технике, што је на неки начин и апсурдно, јер назив потиче баш од кухињске справице. Но, креативност не познаје овакве „законитости”… и сва срећа да је тако. 🙂
Кад седнем да програмирам време пребрзо пролети. Међутим то је тако када радиш оно што волиш или си заволео. Прекидање би ме само ометало што значи да није применљиво у овом случају.
Ово је више намењено учењу, не раду. Мада, онима који дуго седе за рачунаром док раде ова петоминутна пауза може да значи због здравља – да се мало разгибају, одморе очи и тако. А свакако, ова метода није свакоме ни потребна, ни одговарајућа. 🙂