Време је да се школска година приведе крају. Матуранти уметничких школа већ се припремају за завршне испите, а ускоро ћемо закључивати оцене и осталима. И, без обзира на то како је изгледала ова школска година, процес закључивања оцена биће исти као и увек:
– Ма дај му пет… шта те кошта.
– Дај јој пет, знаш ко је њена мама/тата, немој да долазе с адвокатима и да нас вуку по новинама.
– Шта затежеш ту, видиш на шта нам личи држава, сви са купљеним дипломама…
– Ајде, бре, шта их све чека, намучиће их живот. Подели деци петице и ћао!
Списак сличних изјава и готово идентичних аргумената могао би да буде бесконачан, али ћу се овде зауставити. Важно је да уочите шаблон.
Јер, исти ти људи,
који су на овај начин ”великодушни”, а очигледно без икаквог знања о процесу учења и оцењивања, у једном моменту ће прокоментарисати и следеће:
– Јој, ко ће нас да лечи, ови млади лекари ништа не знају!
– Кад би само на важним положајима били људи који знају свој посао!
– Дође мајстор, нема појма. На крају сам гледао туторијале са Јутјуба и све сâм поправио.
Хеј, ево горке пилуле – не желимо да наша деца уче (и да се муче), не поштујемо школу и наставнике, на образовање гледамо с подсмехом мангупа који ”јесте да не зна, али уме да се снађе”, а желимо да Србија буде уређена попут Швајцарске. Па то не бива, што би рекли наши стари.
Неће се ништа променити у овој нашој земљи док се наш менталитет не промени. Потписујем. Као и то да се тај менталитет неће променити, јер Србин слабо воли да учи. Мрзи га, а он мрзи интелектуалце. Пљује на памет и подсмева јој се. И тако, времена се мењају, живот пролази, а ми све једно те исто, у врзином колу, као код Кнеза: Да л’ си икада мене вољела, као тебе ја, да л’ си икада… трала-ла-ла-ла.
Upravo tako! Mada, iskreno se nadam, da će ova mladost koja sad “ šeta“ za slobodu i pravdu ,možda,nešto uspjeti da promijeni u ovom sistemu i haosu. Voljela bih , da ovi i ovakvi roditelji ( ne svi- izuzevši veoma rijetke ) shvate na vrijeme ,da je vaspitanje iz kuće , temelj za dalje školovanje i odnos prema drugim vrijednostima.
Нада последња умире… 🙂
Nije tačno da Srbin ne voli da uči. Seti se Nikole Tesle, Tadije Pejovića, Pelagića, i ostalih naših velikana. Srbi jesu seljački narod, ali mogu ti reći da je svaki taj intelektualac i potekao od srpskog seljaka. jer je želeo bolju budućnost za sebe i svoju decu.
Moji roditelji su bili zanatlije. Majka frizerka, otac RTV mehaničar. Potekli izseljačkih porodica iz Gružanskih sela. Ali su oboje čitali veoma teško štivo, odlazili u pozorište, obrazovali se dalje. Mene naučili koliko vredi kultura jednog naroda. Ja sam od njih najviše i naučila o istoriji, jer je moj otac uživao u istorijskim knjigama i najviše ih kupovao.
Problemje što mnogi žele da Srbi zaglupe, pa kao i Vi šalju floskulu kroz medije kako Srbi ne vole da uče.
Šalju pogrešne vrednosti kroz medije. Današnja mlada inteligencija ne zna osnovne pojmove kulture, što je bilo nezamislivo čak i u generaciji moje dece.
Nemojte više da izgovarate, molim Vas tu floskulu da Srbi ne vole da uče.
Pravi Srbin uživa u svom napredovaju.
Хајде прво да пређемо на ”Ви”, с обзиром на то да се не познајемо…
Не знам из које Ви перспективе говорите, али ја сам већ двадесет година у учионици и гледам колико наши ђаци уче или не уче.
Позивати се на Николу Теслу у вези са љубављу према учењу било би као да кажете да Срби воле да играју тенис јер имамо Новака Ђоковића као најбољег на свету. Апсурдно.
А кад смо већ код Тесле, позната је и шала која већ дуго кружи интернетом, а која каже да просечан Србин није Никола Тесла, већ Ера Ојданић. Биће да је с разлогом настала…
У тексту говорим генерално о нашим навикама, схватањима и менталитету (јесте ли читали Арчибалда Рајса?)… па ко како схвати, очигледно.