Какве су нам шансе?

Мрачајски прото, приповетка Петра Кочића, била је планирана за тај дан. За почетак, желела сам да поразговарамо о наслову, да направимо увод у обраду приповетке. Хтела сам да видим хоће ли им тај наслов сугерисати нешто, да ли ће моћи да наслуте о чему се ради.

Дакле, питала сам их да ли знају шта значи реч прото тј. прота. Тајац. Нешто се као присећају, па им та реч звучи познато…да, личи на ово или на оно. Међутим, осмели се Милан и рече да он зна: „Прота, то је као неки газда на имању…неко ко је главни.“ Хм… Док сам ја размишљала о ономе што сам управо чула, покушавајући да доведем у везу газду на имању и свештено лице, стигло је и објашњење.

„Дечко, много гледаш Фарму. Није ти то прота него Прока!“ – рече Тијана и све би јасније.

Знате за онај виц кад су питали плавушу да ли је правилније да се каже Ирак или Иран? Томе бих се још и насмејала… Ово са протом и Проком (са Фарме) личи, али није смешно. Како је могуће да имају седамнаест година а да нису чули за реч прота? Макар по проти чије су мемоаре радили у основној школи – Матеји Ненадовићу. Зашто да знају за Проку, а не знају за проту?! Баш ме је растужило све то…

 

8 thoughts on “Какве су нам шансе?

    1. О, Ацо, нема те… 😉
      Глупи смо сви који им допуштамо да расту и уче уз такве програме и будалаштине сличног типа.

      1. Бар када би учили, него мисле да све могу да нађу у телефону и Гуглу. Нема ме, али нешто и тебе није било.

        1. Да, заиста, све мање користе и развијају ИНТЕЛЕКТ, а све више користе ИНТЕРНЕТ. Ово је доба информација, а не знања.
          А ја сам се опустила у празничним данима, шта да ти кажем…
          Или је тако, или радим пет ствари истовремено. 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *