„…важи, важи, чућемо се касније. Леп дан желим!” – овако се, врло често, завршавају телефонски разговори између моје сестре и мене. Она ми пожели „леп дан” а ја се на то насмејем и помислим како звучи као робот. Јер, човек би рекао:
– Желим ти леп дан!
– Уживај у данашњем дану!
– Лепо се проведи данас!
Требало би да знамо шта су функционални стилови и чему служе. Српски језик није исти на сваком месту нити се у свакој прилици исто користи. Територијалним раслојавањем језика се стварају дијалекти. Функционалним раслојавањем стварају се функционални стилови. Дакле, иако је то увек један језик – српски језик, у различитим приликама он другачије „звучи”:
Разговорни стил – вид језика који се употребљава у свакодневној усменој комуникацији.
Књижевноуметнички стил – стил којим су писана књижевна дела. Богат је стилским фигурама, изнијансиран и упечатљив.
Научни стил – одликује се употребом стручних термина, дужом реченицом, безличношћу. Аутор научног текста тежи што већој прецизости у изражавању и труди се да буде „неприметан“.
Новинарски (публицистички) стил – пронаћи ћете га у средствима јавног информисања а намењен је широком кругу читалаца различитих струка и образовања. Одликује се кратком реченицом. Међутим, и у оквиру овог стила могу постојати велике разлике – у зависности од тога о којој теми или области се пише/говори.
Административно-пословни стил – одликује се устаљеним изразима и административним терминима. Њиме су писана правна акта, званични документи, административни обрасци и сл. У великој мери је шаблонизиран.
И онда, кад од рођене сестре чујем то шаблонизирано „леп дан желим“, лепо ми није добро… 😉
Interesantan je članak. Hvala.
Молим.
Još jednom sam čitao na završetku razgovora takvu frazu: „Živ bio“.
Takođe nisam shvatio ovo, da li ovo kratka verzija nekoj dlinoj frazi koju ja ne znam ili samo standartni izraz kao što „Bolje vas našao“?
(Svaki put zaboravljam reč „bolje“ i želim da kažem „dobro vas našao“=) )
Da, u pitanju je fraza kojom na kraju razgovora sagovorniku poručujete da mu želite dug život. 🙂
U ovom drugom slučaju, imate komparaciju kojom na ljubaznost domaćina odgovarate još većom srdačnošću, pa zbog toga nije „dobro vas našao“:
– Dobro došao!
– Bolje vas našao!