Збори право, па седи где ти драго.
Криво седи ал’ право беседи.
А, знате ли да уместо седи може да се каже и седни?! То је зато што глагол сести може да се мења по два конјугацијска обрасца:
Први – СЕСТИ:
ја СЕДЕМ
ти СЕДЕШ
он/она/оно СЕДЕ
ми СЕДЕМО
ви СЕДЕТЕ
они СЕДУ
У императиву ће се рећи СЕДИ (2. лице једнине), СЕДИТЕ (2. лице множине)…
Други – СЕДНУТИ:
ја СЕДНЕМ
ти СЕДНЕШ
он/она/оно СЕДНЕ
ми СЕДНЕМО
ви СЕДНЕТЕ
они СЕДНУ
Императив: СЕДНИ (2. лице једнине), СЕДНИТЕ (2. лице множине)…
***
У говору користимо облике и једног и другог конјугацијског обрасца, помешане. Ништа необично, рецимо, када ђацима кажем: „седите!“ Али, ако бих се држала те конјугације, морала бих да уђем у учионицу и седем за катедру. Уколико бих, затим, констатовала да они не седу на својим местима, смех би био загарантован! Ваљда зато нико тако и не говори. Али, правилно је…да знате. 😉
Ja sam stranac (iz Rusiji) i kad pročitao o „sedem“ i „sednem“ – nisam shvatio zadnji primer:
„Ништа необично, рецимо, када ђацима кажем: „седите!“ Али, ако бих се држала те конјугације, морала бих да уђем у учионицу и седем за катедру. Уколико бих, затим, констатовала да они не седу на својим местима, смех би био загарантован! „.
Možete li da pojasnite razliku korisćenja sedem i sednem detaljnije?
Unapred hvala.
Htela sam da kažem da bih svojim učenicima radije rekla „sedite“ nego „sednite“. Ako koristim imperativ (zapovedni način), koristim onu prvu konjugaciju.
Međutim, u nekim drugim situacijama češće koristim ovu drugu konjugaciju: ja treba da „sednem“ ili neka oni „sednu“, recimo.
Znači da ne koristim ili jedan ili drugi oblik već ih u govoru mešam, a ne bi trebalo.
Inače, razlike u značenju ova dva oblika nema. Oba isto označavaju i oba su pravilna.