Језик родне равноправности

„Политички коректан речник је исконструисан и исфорсиран. Не треба никог вређати, називати погрдним именима, омаловажавати, а у речима које се данас називају некоректним тога нема – каже Рада Стијовић.“

И заиста, толико замара ова помама у последње време, да се за одређено занимање по сваку цену нађе/измисли/прилагоди и варијанта у женском роду. Чему? У дипломи ми пише „дипломирани филолог“. Драги Браво, јесам ли ја сада мушкарац? Шалу на страну, али убисте више у појам тим глупостима. Опет питам: чему?

Где сте видели да је нека женска особа остварила већа права или је успешнија у свом послу зато што је психолошкиња, а не психолог, рецимо?! И шта ако је неко судија? То је именица граматичког женског рода…а посао судије обављају и мушкарци и жене. Ми смо оно што радимо и што постижемо. Етикета ту ништа не значи. Жена која се осећа угроженом или мање вредном због тога што је назив њеног занимања изговорен или написан у мушком роду (који се у нашем језику и узима као родно неутралан), вероватно има проблеме са вредносним ставовима које је изградила, пре него са језиком. Како се каже за жену психијатра? Питам за… 🙂

Ко жели објективно да сагледа ову проблематику, схвата да нема потребе да се форсирају и насилно стварају називи занимања који нису у духу нашег језика. Где у новим речима може да се изведе облик и за женску особу (блогер – блогерка) – сјајно! Али, немојмо правити циркус од језика само зато што се политика меша где јој није место или зато што су невладине организације добиле новац. Знам да знате и знате да знам. Један језик имамо и ред је да га чувамо.

И, кад вам следећи пут падне на памет родна равноправност, сетите се да за српски језик кажемо да нам је МАТЕРЊИ. Немојте да се очеви побуне… У духу новог времена, и то би могло да личи на дискриминацију. 😉

12 thoughts on “Језик родне равноправности

  1. Sjajno Jeco! Potpuno se slažem. Nekad izlomim jezik i proključa mi mozak dok ne napravim taj oblik ženskog roda jer je nekim ženama to bitno. Meni to ništa ne znači! Nema to veze sa tim koliko se ja osećam ženom. I sad jedna dilema ako je on farmer ona je ……….?

    1. …она је фармерка, а жена тренер, у том случају – тренерка! 😀 😀 😀
      О томе причам. 😉
      Хвала, Битноинебитно.

  2. hm. i jezik je manipulativan. nekad davno sam se bavila zenskim pismom i magistrirala koristeci teoriju istog, pa sam odustala ne zato sto mislim da promene u jeziku ne menjaju nacin misljenja, nego zato sto je tesko boriti se protiv stereoptipa.

    1. За мене је релевантно оно што каже Одбор за стандардизацију српског језика. Не знам какав уредник је у питању, па не могу да коментаришем. 😉

  3. Ne slažem se uopšte sa tekstom.
    Mislim da je važno da jezik prati društvene promene, a one svakako idu u korist žena.
    Pre samo par godina nismo mogli ni pomišljati da bi žene mogle (smele) obavljati određene funkcije, koje sada regularno obavljaju (vojno lice, na primer). Zašto da jezik to ne pokaže?
    Autor i autorka su potpuno ravnopravni nazivi na prvi pogled, ipak prečesto ćete za ženu naći odrednicu u muškom rodu. Isto je i sa rečima osnivač/osnivačica, pisac/spisateljica, organizator/organizatorka, i sličnim. Niko ne spori da su pravopisno legitimni oblici u ženskom rodu, ipak posežemo za muškim.
    Dakle, problem nije tako površan i za podsmeh kako se na prvi pogled čini i žao mi je što se autorka teksta nije malo ozbiljnije pozabavila problematikom, koja je vrlo složena, kako istorijski tako i pravopisno.

    1. Драга Јасмина, језик и прати друштвене промене. Управо из тог разлога данас имамо речи као што су: блогер, хакер, ајпед, спин, јутјубер и многе друге за које наши родитељи (или бабе и деде) у животу вероватно нису чули. Јасно је да се језик мења.
      Међутим, ИНСИСТИРАЊЕ на томе да занимања и звања ПО СВАКУ ЦЕНУ треба да имају и облике за женски род, сматрам „силовањем језика“. Када се такви облици природно појаве (па кажемо да је неко блогерка или јутјуберка), у реду. Али, не допада ми се када неко форсира и присилно намеће речи попут педагошкиња, филолошкиња, пилоткиња и сл. Јасно је да се те речи намећу. Оне (у овом тренутку) не делују природно у нашем језику. У мом окружењу их ретко ко користи. А и кад желе, најчешће не знају да ли је педагогица или педагошкиња или нешто треће – толико о томе да су ствари јасне. Нису.
      За мене је, на пример, Исидора Секулић сјајан писац. Једна од мојих омиљених књижевница. Њену генијалност ни на који начин не мења, нити умањује чињеница да је она писац…или списатељица. Разумете?! Назовите њено занимање како год. Она је феноменална, као и све што је написала.
      С друге стране, и Маријана Матеус је написала неку књигу. Да кажемо, дакле, да је списатељИЦА сада…тако је правилно за женски род. Хајде да је не лишавамо тог права на родну равноправност, само нека је „политички коректно“. Ваљда је у 21. веку то најбитније.
      Надам се да сте схватили поенту…

  4. Ma koliko da nisam bila fan pokojnog druga predsednika Tita, na jednom mu odajem priznanje: rodna ravnopravnost u našoj posleratnoj situaciji nije bila problematična, niti se moglo bilo šta negativno reći na tu temu. Od AFŽ, pa redom.
    Na mojoj diplomi piše ‘diplomirani politikolog’.
    Molim lepo.
    I nikada se neću predstaviti kao politikiloškinja, jer me etimologija ove reči ne podseća ni na šta.
    Jeco, svaka čast na ovom tekstu, i sama sam pisala na tu temu, ali si ti ovo bolje obradila.
    🙂

    1. Драга Јасна, хвала Вам! 🙂
      Ово је заиста веома широка тема, много је аспеката који би могли да се узму у обзир. Међутим, не видим да су женама ускраћена било каква права тиме што се занимање којим се баве изговара у мушком роду. Бавимо се формом, а суштина је много важнија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *