Одавно сам престала да купујем новине. Нема потребе да гомилам сав тај папир по кући кад све информације које су ми потребне проналазим у овом виртуелном простору… Међутим, често ми засмета немарност која влада у нашем онлајн новинарству и не могу да јој се начудим. Ево како то изгледа:
Оливера Катарина је отпутовала на фестивалу?! Збогом, падежи! Иначе, када бисте вест прочитали без ових додатних информација у заградама, овако би гласила: Оливера Катарина отпутовала је на седамдесетом Канском фестивалу, где ће у оквиру званичне селекције биће приказан филм „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића отпевати „Ђелем, ђелем“, као и пре педесет година. Што би рекао наш народ – ниђе везе!
У Новостима кажу да се Чешка и Срби пишу малим словом. Немојте им веровати…
Погледајмо даље…
Џабе, дакле, исправљамо ђаке и објашњавамо да се не каже „кући сам“, већ „код куће сам“ или „у кући сам“, кад Еспресо и многи други портали форсирају употребу падежа у „чекам те код колима“ стилу. И ником ништа! А прогласише мртвим и Данијела Крејга…
…онда када је преминуо Роџер Мур. Ваљда је свеједно, важно је да си био Бонд. Џејмс Бонд.
И на порталу РТС-а има много грешака. Јесте да су углавном словне, али текст чине тешко разумљивим. „Каже да је делегација Министарство културе у последњих месец и по дана обишла преко 15 градова у Србији, ушли у више од 35 установа културе.“ Некога је, очигледно, баш брига да посао који ради, ради како треба.
Баш као и у чланку Курира:
Да, „Торлак се мора спаси“…а мора и српско новинарство од те немарности и непрофесионалзма. Мучно је читати овакве чланке и текстове. Мучно свима који су писмени, а погубно по оне који се тек описмењују и нису сасвим сигурни како треба. Већ дуже време траје конфузија у писаним медијима, јер на одговарајућим позицијама нису стручњаци. А имамо их…наравно да их имамо. Само времена немамо. Јер, док дочекамо да се уведе неки ред, „сви ће изгинемо у воду од неписмености“! Зато, брже, јаче, боље… Ух, чујте мене! Брже-боље…хтедох рећи. 😉
Потпуно си у праву. Нема и не постоји оправдање. Постоји само објашњење: ангажују се неуки, полуписмени људи, који пристају да за 20.000 динара раде непријављени, по шест дана недељно, по 12 сати дневно… Штеди се на лекторима, квалитетни новинари су без посла… То све више није новинарство, то је јефтина пропаганда, циркуско замајавање народа. Политичкој касти не одговара образован и писмен народ. Зато се све убија. И не само у новинарству. Цело друштво је такво. Учитељица учи децу у ОШ да је „Бранков мост“ то име добио по Ћопићу, који се с њега убио. Лекар у Д.З. не зна да се „новобеоградски“ пише малим словом. И тако редом.
Све си рекао у коментару, Небојша, и све је баш тако…
С тим што је мања штета ако лекар не зна како се правилно пише „новобеоградски“, него учитељица. Не мора да зна ни трговац, не мора ни фризерка, али новинар мора.
Питање је како стати том незнању и немару на пут.
У супротном – пропадосмо!