„Добар наставник је и сјајан мотиватор, лош наставник не уме да мотивише ученике.“
Наравно да размишљам о мотивацији на почетку нове године… Окрећемо нови лист, сумирамо победе и поразе из прошле године, правимо планове и стратегију за годину која је пред нама. Шта је било добро? Шта није било добро? Шта би требало променити у настави и сл.
Од почетка ове школске године је прошло четири месеца, откако радим у просвети – прошло је више од једне деценије. С обзиром на то да предајем свим ђацима у школи, од првог до четвртог разреда, колико година радим, толико пута сам дочекала прваке и исто толико пута испратила матуранте. Хоћу да кажем, пуно је ту деце и пуно разних ситуација, те морам једну ствар да поделим са вама: она реченица са почетка текста није баш тачна.
Зашто мислим да је немогуће очекивати да само наставник буде тај који ће мотивисати ученика, прочитајте на Школском порталу.
Добар закључак! Нажалост, деца су све мање мотивисана јер не виде смисао школовања. Посла је мало, а запошљавају се они који имају везу. Скоро сви желе да оду из земље, а само мали број креће у предузетничке воде.
Овакве коментаре чујем свакодневно!
Деци треба објаснити да уче због себе како не би постале глупе особе. Мада, са друге стране, вероватно су родитељи одговорни за потискивање нормалне дечије знатижеље.
Лепо сте рекли да се запошљавају они који имају везу. Деца то виде, а виде и да се диплома лако купи, те нема сврхе учити и трудити се. Знање се не награђује, успех се не цени. Важно је ко кога познаје, важно је упловити у политичке воде. Онда се има, онда се може…то је Србија данас.
Хвала на коментару!
Нормално је да дебили и будале не цене туђи успех, а можда то и намерно раде. Зар то треба да нас деморалише и демотивише?!
Мислим да је за мотивацију деце сасвим довољно да наставник/професор воли оно што ради и да не буде баксуз, будала или каква слична особа.
Ух, Ацо, у праву си, али има ту још доста фактора. На пример, да цео систем (држава) покаже да знање има вредност, да се труд исплати, да се малверзације строго кажњавају, да купљена диплома не вреди, а да она права може да ти донесе добар посао, положај и тако даље. Нема код нас те спољашње мотивације, уређене државе, и деца то виде…баш као и сви ми.
Деца то виде само због тога што им родитељи сервирају такве информације. Када би им говорили да је важно да уче и буду вредни због самих себе и због оних које ће волети у будућности, слика би била много другачија.
Да ли треба да крадем ако други краду? Можда. А да ли треба да запустим и упропастим свој живот због тога што је у држави очајна ситуација? То свакако не треба.
Генерално је потпуно погрешно размиљшање: ако ти ниси поштен ја нећу ништа да радим. Просто не знам одакле такво размишљање. Разумљиво ми је да и други краду ако виде некога да то ради, али да неко неће да учи због тога што се запошљавају преко везе – потпуно је сумануто.
Сумануто, али истинито.
Па то и кажем Јецо. Истина је и да неке особе врше самоубиства али то је погрешно исто као што је погрешан онај горе описани начин размишљања. Истина је да се неки залуђују ванземаљцима али то је погрешно. Како да опишем оно што ми је у глави? Истина је да неки мисле да је човек настао од мајмуна али то уједно и није истина. Дакле децу треба учити да им је то једини живот и да немају друге шансе, па ако хоће да буду пијанице, пропалице или дилери дроге – њихова воља.