Једнога дана, стари мудрац се обрати својим ученицима:

„Замислите да се налазите на дивној пешчаној плажи. Сунце сија, топло је, а тиркизно море вас мами да ускочите у воду и освежите се.“ Лица ученика се озарише, а усне им се развукоше у осмех од саме помисли на широку пешчану плажу и зраке сунца који их благо милују.

„Шта бисте радили, дакле, да сте на мору, на тој плажи, а не умете да пливате? Како бисте проводили време?“

Деца се замислише, па рекоше како би то било баш штета… Могли би да се сунчају, играју одбојку или тенис на песку, и евентуално, уђу у воду до струка. Углавном, бити на мору, а не умети да пливаш – протраћена прилика за феноменалан провод. Свеједно је, у том случају, да ли си на плажи или у досадној соби…

„А шта би било да ЗНАТЕ да пливате?“ упита поново стари мудрац.

„Ох, па то би био рај за нас! Могли бисмо слободно да уживамо у води: да скачемо, пливамо, ронимо, истражујемо подводни свет… То би био провод над проводима!“ били су узбуђени ученици.

„Волео бих да се сетите ове приче када следећи пут пожелите да ме питате зашто треба да учите“, рече мудрац „Море је живот, а ми смо пливачи или непливачи који се налазе на обали. Необразован човек ће од живота искористити онолико колико и непливач који борави на мору, а паметном следи забава какву сте ми малочас описали“ – заврши своје предавање мудри учитељ.

∗∗∗

Ову причу нисам ја измислила, али вам је преносим на свој начин. Хвала ономе ко је њен творац. Верујем да ће многима помоћи када им се постави слично питање. Зато је делим… ♥