Мало-мало па се на интернету појави неки пример писменог задатка из српског језика који је „запалио“, „насмејао“ или „одушевио“ регион. Онда креће полемика на друштвеним мрежама и порталима: да ли је рад добар или није, да ли је добро оцењен, ко би коју оцену дао том детету и због чега, шта ко мисли о писменим задацима, наставницима, школству и тако даље. Да човек не поверује колико је наставника српског језика међу нама. А тема јесте врло дискутабилна…
Моја наставница српског, у средњој школи, највише је волела политичке теме. Ако пишете о ситуацији у друштву, социјалној неједнакости и неправди, сукобу између лидера политичких странака, на коњу сте! Коме је значило да добије пет на писменом, све што је требало да уради јесте да тему (која год да је) окрене на анализу тренутних политичких збивања.
С друге стране, писмени из српског језика у основној школи је био нешто сасвим друго. Прво, ниједно годишње доба није било заобиђено у темама: Златна јесен, Стиже нам пролеће, Лето је моје омиљено годишње доба, Волим зиму, и тако из године у годину. Друго, реченице су морале да садрже што више описа, и још више од тога, па су некако увек изгледале исто…
Наставак можете прочитати на Школском порталу. 🙂
Ех, кад би данашњи родитељи размишљали тако како кажеш, где би нам био крај. Ценим твоје мишљење и подржавам став, као и већина колега које одговорно раде свој посао. Али, ако већ унапред дајемо теме из српског, што не бисмо тако давали и задатке из математике, физике, хемије; што не бисмо деци редовно најављивали и на која теоријска питања (из било ког предмета) да науче одговоре за час одговарања. Али, кад маме и комшинице буду схватиле да су оне своју школу завршиле, а да деци треба да помогну тако што ће их научити да пецају уместо што им спреме рибу и простру је на сто и у тањир, тад ће нам бити мало боље у просвети. Али, само мало боље.
Ко зна, можда једног дана…
Mozete li da mi sastavite sastav na temu postupak Galeba Dzonatana Livingstona
Зашто бих?